Veća fotografija je ovde.
Nema pametno građenog grada da nije na reci. Špreja je živopisna reka – uža od mnogih koje ste videli, ali plovna i kao takva od krucijalne važnosti za život Berlina. Prelazeći most Oberbaum pešice nakon duže šetnje kroz Kreutzberg a na putu ka ostacima Zida, prvi put sam dobro osmotrio reku i nisam odoleo da pohvatam nekoliko zanimljivih kadrova; doba dana beše traljavo za slikanje, ali takav je usud onih koji žele da vide više za kratko vreme.
Slikajući tako, prvi put sam ugledao skulpturu zbog koje sam tada, prvi put tokom boravka u Berlinu, izvukao Cevuljagu iz torbe. A tek kasnije sam istražio šta je to: reč je o skulpturi Molecule Man, koju je američki vajar Junathan Borofsky podigao kao permanentnu instalaciju 1997. godine. To je kopija iste strukture koja je podignuta u raznim veličinama širom sveta (savatao sam Los Anđeles i neka druga mesta); ako sam dobero ukapirao dijagonalnim čitanjem, ova instalacija u Berlinu je najveća, ima joj 30 metara.
No, pravo ludilo od pogleda niz reku se nalazi u širokim planovima kadra. Ostavljam vas da sami osmotrite te poglede.
Uzgredna beleška: ako hoćete da fotografišete neki grad kako treba, onda šetajte od pet do devet ujutru i od pet do devet uveče. U suprotnom ćete dobiti veštačke fotografije, kao ja.