Inspiracija nije stvar koja dolazi u zadato vreme ili se može kupiti. Naiđe, tako, kada je ne očekuješ ili te napusti, kao mene danas. I dok pokušavam da smislim o čemu bih pisao, ova pesma mi ulete sama.
Kao da je znala da je pravi trenutak.
Spooner Oldham je ime koje vam, verovatno, ništa ne znači. No, meni, kao i mnogima koji su odrasli na klasicima soula Oldham je dobro poznat. Ovaj klavijaturista je bio integralni deo nekoliko različitih ekipa koje su danonoćno obitavale u Memphis/Muscle Shoals studijima koje smo mnogo puta do sada pominjali i kao takav, zaslužan je za zreli zvuk soula s kraja šezdesetih.
Upravo on je odsvirao orgulje u čuvenoj “When a Man Loves a Woman” Percyja Sledgea, a ista ekipa je, između ostalog, obeležila i ključne albume Arethe Franklin i Otisa Reddinga. Sa Danom Pennom je postao opaki tandem koji je pisao sjajne pesme za mnoge poznate izvođače, a sa padom popularnosti soula njegova zvezda nije potamnela. Naprotiv: lako je našao posao kod mnogih prvoligaša (Bob Dylan, Neil Young, Jackson Browne, Joe Cocker, Linda Ronstadt…) prateći ih na snimanjima i koncertima.
“Sweet Inspiration” je jedna od onih pesama na koje niko ne može da se ostane ravnodušan. Urađena je u gospel/soul fazonu, a Oldham i Penn tvrde da im je bilo potrebno nešto više od sata da je napišu. Ja sam je prvi put čuo u neobičnoj kombinaciji – pevali su je Diana Ross & The Supremes + The Temptations, a posle sam na nju često nailazio u različitim verzijama. No, ovaj današnji snimak mi je, nekako, najdraži.
Nema potrebe dalje da filozofiram – ovo je esencija vrhunski izvedene muzike, barem po mojim kriterijumima. Pored Spoonera sedi i naliva se viskijem Delbert McClinton, a zanosna plavuša je Rebekka Bramlett, ćerka Delaneya & Bonnie.
Sasvim dovoljno za gledanje i slušanje. 