Humble Pie, u svim inkarnacijama i svim sastavima, sa svim sitnim varijacijama stilova tokom postojanja, spada u one grupe pred kojima se obično spontano javi ona blesava misao: a zašto ja tu muziku ne slušam svaki dan?
No, bez obzira na to što danas slušamo jednu od najljućih vokalnih interpretacija neverovatnog Stevea Mariotta, jednu od meni omiljenih iz opusa grupe, razlog što se danas podsećamo ovog snimka je drugi.
Ta devojčica sasvim desno.
Dok smo bili na zimskom raspustu, tačno pre dve nedelje, do nas je stigla tužna informacija da je na Neko Bolje Mesto otišla Clydie King. Možda je niste poznavali imenom ili licem, ali vam garantujem životom: ako ste iole slušali popularnu muziku sedamdesetih i osamdesetih, čuli ste i njen glas. To je glas koji je pripadao onoj kategoriji “20 Feet from Stardom“, iako Clydie nije pomenuta u istoimenom filmu.
Elem, reč je o session pevačici vrhunskog glasa koja je mogla da ima i sopstvenu karijeru samo da su se kockice složile drugačije. Lista onih koji su tražili usluge njenog neverovatnog glasa je duga i ugledna: Bob Dylan je rekao da je to najbolji ženski glas sa kojim je ikad snimao (pogledajte i poslušajte ovo). Snimala je za The Rolling Stones, Steely Dan, pevala je uz Barbru Streisand, Lindu Ronstadt, B.B. Kinga, Raya Charlesa… Sa koleginicom Merry Clayton deli prateći vokal na “Sweet Home Alabama” od Lynyrd Skynyrd, a pevajući kao član vokalne grupe The Blackberries – to je upravo pevački trio koji vidite i čujete i na ovom snimku – bila je deo one neverovatne turneje Mad Dog and the Englishmen Joea Cockera… Nabrajanje nema smisla, jer su male šanse da okupim sveobuhvatnu listu. No, razumeli ste. Prosto, odlučujući da svoj raskošni talenat potroši prevashodno za račun drugih, ostala je nepoznata širokom krugu publike i njen odlazak ne predstavlja neku veliku vest.
A zaslužuje barem naklon poštovanja, ako ne i više od toga.
– * –
A što se tiče današnje pesme: nije to autorsko delo nastalo u Essexu, štaviše ne potiče s ove strane bare, koliko god talentovana bila supergrupa koju je, posle izlaska iz Small Faces, Steve Mariott osnovao kao izvesno najbolji boogie rock bend na Ostrvu tog vremena. Pesma “Black Coffee” je autorski rad Ikea Turnera, a Ike & Tina su snimili matičnu verziju 1972. Humble Pie je pesmu objavio na hibridno sklopljenom duplom vinilu Eat It (1973); reč je o tri strane studijskih sesija (“živo” sviranje u studiju) i jednoj strani sa živim snimkom iz Glazgova. Iste godine, Humble Pie nastupa u prestižnoj TV emisiji The Old Grey Whistle Test na BBC2 i ova izvedba trenutno postaje hit s obe strane Bare.
Leti perje. Imalo je i zašto.