Зграду сам први пут уочио 2005, јер нисам хтео да дам таксисти 20 долара од аеродрома до бусодрома, него сачекао аутобус. Овај није ишао право тамо, него свратио на Нови Београд, па сам је онда први пут угледао, док је она црвена на металним елементима фасаде још била свежа. Сетио сам се свега што сам рекао на рачун америчког мањка архитектуре и како сам хвалио наше… годи понекад да се буде у праву.
Игром случаја, ћерка нађе посао баш у тој згради, а онда и нађе стан отприлике преко пута. Бивало је онда и да смо ту неколико пута ручали, или макар долазили да се прошетамо, успут је док се изађе на Дунав.
Амбијент јесте штогод шашав, и опире се стерилности и диктатури сивила данашње архитектуре. Та црвена можда више није она јарко крвава из времена градње, али и даље штрчи. Добар прст у око свим тим једнообразним стакленцима и обријаним фасадама.
Не свраћамо више тамо, преселила се ћерка. Зато постоје фотке (прва, друга велика).