Slušanje muzike sa radija mi služi kao zvučna kulisa dok radim. Uglavnom je puštena tiho, da me ne ometa i odvlači mi pažnju, stvarajući mi ambijent u kome najbolje razmišljam. No, povremeno, uši mi registruju nešto na šta same odreaguju i to je najbolji znak da je muzika koja se u tom trenutku emituje zaista dobra ili po mom ukusu. Tako je bilo i sa današnjom pesmom: neočekivano je uletela, posle 10 sekundi znao sam da je u pitanju neko od onih koje mi ovde kolokvijalno zovemo “slepcima” – to su oni što znaju da odsviraju sve ono što može da ti padne na pamet. Kao i ono o čemu uopšte nemaš pojma.
Samo što su u ovom slučaju u pitanju tri “slepca”.
Normalno, odmah sam konsultovao mrežu i potražio šta je to The Hellecasters. Ispostavilo se da je u pitanju off projekat tri dobro poznata gitaroška maga koji su se desetak godina dobro zabavljali za svoju dušu. Dvojica od njih su dobro poznata u rock & roll svetu: Jerry Donahue je britanski veteran koji je bio član grupa Fairport Convention i Fotheringay, a John Jorgenson je svirao u pratećim grupama mnogih velikana (Elton John, Bob Dylan, Willie Nelson, Johhny Cash…). Treći, Will Ray, dolazi iz sveta country muzike i odmah je jasno da ni sa njim nema šale. Najzad, u Nešvilu nemaš nikakve šanse da uspeš kao studijski muzičar ako nisi vrhunski.
Zajednička ljubav im je Fender Telecaster.
Kada je Leo Fender prvi put predstavio ovu gitaru 1950. godine, nije mogao ni da nasluti koliko će ona da promeni zvuk popularne muzike. Bila je to prva električna gitara koja nije imala rezonator, već joj je telo bilo od punog drveta. Zbog čistog i bogatog zvuka, ubrzo je postala popularna među muzičarima. Ne zaboravimo da u prvoj polovini pedesetih rock & roll nije ni postojao, a country muzičari su Telecaster zdušno prihvatili jer je mogao da proizvede ton sličan akustičnoj gitari sa metalnim žicama.
Čini mi se da je za promociju Telecastera u rock & roll svetu najzaslužniji James Burton. Ovaj vrsni gitarista (vođa prateće grupe Elvisa Presleya) je u tom trenutku bio najistaknutiji jer je u TV nastupima pratio Elvisa i Rickyja Nelsona, u to vreme neprikosnovene mlade zvezde. Većina najboljih britanskih gitarista navodi Burtona kao svoj najveći uzor.
Listu gitarista kojima je Telecaster osnovni instrument naći ćete ovde. Ne sumnjam da ćete na njoj naleteti na nekolicinu svojih miljenika.
No, da vidimo šta su nam The Hellecasters ostavili u nasleđe.
Tokom devedesetih snimili su tri studijska albuma, od kojih je jedan bio proglašen za instrumentalni album godine. Na njima se nalaze uglavnom njihove sopstvene kompozicije, a muzički spektar u kome se kreću je veoma širok i, najčešće, potpuno nepredvidljiv. Naći će se za svakoga po nešto. Normalno, sve što se čuje je pomalo u retro fazonu, uz dužno poštovanje žanrovskih obrazaca, a odsvirano je energično i bez korišćenja popularnih gitaroških tehničkih pomagala.
Danas je to prava retkost.