JR Augusta sam sasvim slučajno otkrio kliknuvši na njegov spot objavljen na Cevki. Bilo je to pre dvanaest godina. Osvojio me je na prvo slušanje svojom darom. Pisao je pesme koje se lako uvlače pod kožu, interpretirajući ih sa takvom lakoćom i neposrednošću da slušaoca ostavlja zatečenim. Ubrzo smo uspostavili direktnu komunikaciju i lako sam zavoleo tog čoveka – bio je fin, neposredan i krajnje strpljiv da javnosti pokaže sve šta ume. A naročito, imao je jasnu viziju kako njegova muzika treba da bude oblikovana.
Bojao sam se samo toga da li će njegov talenat i kvalitet prepoznati i potencijalni izdavači.
Vreme je pokazalo da je moja bojazan bila bez osnova. Iza JR Augusta je stao najveći hrvatski izdavač, tako da je snimanje i promocija debitantskog albuma Dangerous Waters (2019) odrađena vrlo profesionalno. Rezultat je, verovatno, iznenadio i samog autora – okitio se Porinima, a kritičari i kolege se ga hvalili na sva usta. I publika ga je odmah dobro prihvatila: postalo je pravilo da su njegovi nastupi pravi melem za čula i dušu, bilo da su u prestižnim dvoranama poput Lisinskog ili u manjim i intimnijim prostorima, tako da sa koncerta niko nije mogao da se vrati kući nezadovoljan.
Drugi studijski album Still Waters (2022) bio je konceptualan, tematski vezan za preispitivanje autorovog odnosa sa religijom. Pomalo neočekivano za muzičke vode u kojima ovaj strastveni sportski ribolovac pliva. No, to je logični nastavak prethodnika, dopunjen spiritualnom atmosferom koja ne ostavlja nikoga ravnodušnim i stihovima koji teraju na razmišljanje. Uto je muzički sadržaj propraćen i fenomenalnim, ambiciozno snimljenim videima.
Sigurno ćete se setiti da smo se sa ovim izuzetnim mladim muzičarem već družili na stranicama Suštine pasijansa, a ne bi bilo loše ni da malo obnovite gradivo: u arhivi ćete pronaći nekoliko ranijih priča.
Snimanje trećeg studijskog albuma bilo je zakazano za sam početak prošle godine. Dok sam trljao ruke nestrpljivo čekajući novi materijal, dobio sam informaciju da je došlo do odlaganja snimanja. Šta da se radi, ostalo je samo da se čeka… A čekanje se odužilo na godinu dana.
Album Deep Waters je stigao do mene poslednjeg ponedeljka u januaru, nekoliko dana pre zvanične promocije. Sam naslov je sugerisao da je JR August zagazio još dublje u vode, tako da nisam ni približno slutiio šta me očekuje… Promotivne fotografije su pokazivale da je skratio kosu, zajahao motocikl, pretvorio se u mačo muškarca…
Stavio sam sluške na glavu, nasuo čašu omiljenog Merloa, duboko udahnuo i kliknuo na Play.
– * –
Pesma „The Exorcist“, koju sam imao prilike da čujem na snimcima živih nastupa, počinje udarcem bubnja i odmah mi je postalo jasno da će celi album zvučati sasvim drugačije od svojih prethodnika. Proširen i svirački kompetentan bend je veliki plus i to je za svaku pohvalu u osmišljavanju kompletnog koncepta. Sama pesma je oplemenjena protkanim orijentalnim motivom na sintisajzeru, a to je poslednja stvar koju sam očekivao. Tekst je lucidan, sa fenomenalnom dosetkom („Let me introduce myself…“ – The Rolling Stones u „Sympathy for the Devil“).
Sledi „Flying Bird“, koja je lenja laganica, fenomenalno skrojena. Počinje bendžom i lap steel gitarom, pa sve blago vuče na kantri, uz fini dodatak ženskih vokala.
Numera „My Daisy“ je živahna, savršeno skrojena za radijsko emitovanje. Anglosaksonci bi rekli da je to odličan indi-pop koji je daleko od konfekcijskog kojim smo zatrpani sa svih strana.
„Human“ se oslanja na klavir i podseća me na pesme Randyja Newmana, s tim da je JR August mnogo bolji pevač. Dodajmo tome lepršave, gospelom obojene ženske vokale i težak zvuk orgulja: sjajno osmišljena pesma.
„I Need You“ je klavirska balada obogaćena ženskim vokalima koja je na tragu najboljih laganica koje su potpisali Lennon/McCartney ili Emmith Rhodes. Dakle, savršena.
Živahna “Happen to Things” ističe dobrom melodijom potaknute prateće muzičare koji su razigrani do maksimuma.
„The Misanthropist“ je još jedna od pesama koja je ranije isprobana na koncertima. Suptilna je mešavina kvazi rege/kabaretske atmosfere i emuliranog morikoneovskog zviždukanja. Saksofon na kraju je besprekoran dodatak.
„Don’t Forget My Love“ je nežna balada vođena akustičnom gitarom (!) kojoj se pridružuje klavir. Obogaćena je divnim ženskim vokalima, da bi se završila cvrkutanjem ptica. Prelepo.
„The Great Disease“ priziva soul izvođače sa karakterističnim zvukom orgulja i razigranim saksofonom, koji inače svira stalni saradnik Lujo Parežanin. Voleo bih da je malo brža.
A na kraju je „Hold On“, laganica koja zaokružuje celi album i govori o izgubljenoj/promašenoj ljubavi. Ali i to je život, zar ne?
O savršenom pevanju na celom albumu neću ni da trošim reči, to se podrazumeva.
– * –
Na kraju, da rezimiram.
Ovo je album koji će se dugo i sa uživanjem slušati zbog svoje lepote i perfekcije. JR August je hrabro iskoračio na novu teritoriju, ponudio pesme raznovrsne tematike koje funkcionišu i same za sebe i kao celina na albumu, uputio se u producentske vode, obogatio kompletnu zvučnu sliku… U gomili smeća koje nam se sa svih strana nudi poslednjih godina, ovakvi albumi su vrlo retki i tim pre dragoceni. Nadam se da će se sa ovim mojim mišljenjem složiti i neki od inostranih izdavača jer JR August svojim delovanjem zaslužuje maksimalnu podršku i van granica Balkana.
Da, možda sam ja njegov ostrašćeni fan: nije me sramota da to javno priznam. No, koga još znate na Balkanu da je nanizao ovakvu seriju albuma? Ja mogu da prizovem sećanju samo Džonija Štulića, a to dovoljno govori samo za sebe.
Fudbalskim rečnikom, JR August je postigao svoj hat-trick i ne namerava da stane… Već je najavio i naredni album, koji će biti otpevan na jeziku koji svi mi ovde razumemo.
Ja to štivo željno iščekujem, a vi kupite Deep Waters. Verujte mi, to je najbolja investicija u ovim tmurnim vremenima.
