Author: Grba

Danas slušamo najbolje od pop muzike što se pojavilo na eks-jugoslovenskoj sceni u poslednjih trideset godina. I to u živoj izvedbi svetske elite na sceni Doma sportova u Zagrebu jednog jesenjeg dana 2003. godine.

Slušaj pažljivo. Gledaj još pažljivije.

Jeste li primetili koja ekipa svira ovde?

Nastavite sa čitanjem… “Posoljeni zrak i razlivena tinta”

Danas pesma kojom smo se već bavili na Suštini pasijansa. A bavićemo se još, dok je svi ne naučite.

Moji prijatelji veoma dobro znaju koju pesmu sa ex-yu prostora najviše volim: to je “Helena lijepa i ja u kiši” Drage Mlinareca. A onda, trenutak magije: 2005. godine, Dražen Vrdoljak okuplja elitu hrvatske scene da izvede veče Mlinarčeve muzike povodom dodeljivanja “Porina”, nagrade za životno delo. I na tom koncertu, pojavljuje se Kraljica i izvodi najmagičniju moguću verziju ove pesme.

Evo me, dok pišem ove redove, slušam pesmu jubilarni petstoti put i ježim se u talasima, od temena do nožnih prstiju… Ili imaš ili nemaš. Josipa ima mnogo. Ovo je toliko dobro da sam joj oprostio to što ne zna tekst.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Danas slušamo jedan malo kasniji rad grupe “S vremena na vreme”: ako se ne varam, ovo je snimljeno na koncertu upriličenom kao ponovno okupljanje grupe posle mnogo godina. Stoga i dodatak: fenomenalna Marija Mihajlović kao vokal. Glasovi jako dobro uklopljeni, melodija vredna pažnje, aranžman kao iz najboljih dana… Slušajte.

Moji malo stariji prijatelji se sećaju vremena kad nisam ispuštao gitaru iz ruku. E, tada sam iz inata ostajao akustičar: taj oblik minimalizma mi je bio po volji zato što akustika najlakše i najbrže raskrinkava folirante… E, zbog toga mi ova pesma tako dobro leže: iz ove kože se ne može. Ako se ikad budem vratio aktivnom sviranju, biće to ovakva muzika.