DanaÅ”njim prilogom zavrÅ”avamo ovonedeljnu retrospektivu fotografija Lazara LekoviÄa.
O nastanku danaŔnje fotografije Lazar kaže:
Category: Fotografi
Radovi fotografa-gostiju SuŔtine pasijansa.
Porodica M
Äekaj me
MeÄava
Train romance
Žmurke
Kao Å”to smo i najavili, nastavljamo foto druženje s porodicom LekoviÄ. Posle Aleksandre, Äije smo radove gledali proÅ”le sedmice, narednih Å”est dana gledaÄemo svet kroz objektiv njenog supruga Lazara.
O svom bavljenju fotografijom Lazar LekoviÄ kaže:
Fotografija se uÅ”unjala u moj život jako rano, joÅ” u detinjstvu, ali se u njemu bahato razbaÅ”karila i zauzela sav slobodan prostor u poslednjih desetak godina. Životne okolnosti nisu dozvoljavale da se bavim slikarstvom, koje je moja prva ljubav i kojim sam se bavio u mladosti, a fotografija je tu prazninu popunila. Jednostavnost rada digitalnom tehnikom i velike moguÄnosti igranja u raÄunarskoj obradi dali su poÄetni zamah mom ulasku u fotografiju. Fotografisanje u svim moguÄim i nemoguÄim prilikama, veliki broj fotografskih web-sajtova, foto-konkursi, druženje sa sebi sliÄnim zaluÄenicima i ā odjednom fotografija je postala jako bitan deo mog života. Posvetio sam joj se potpuno, a upoznavanje sa istorijom i teorijom fotografije i uticaj meni bitnih autora kreirali su moj liÄni fotografski ukus i polako ali sigurno uticali na moju zonu interesovanja, pa od poÄetne potpune posveÄenosti ālifeā fotografiji, moja traganja su se sve viÅ”e usmeravala ka konceptualnom ili Äisto likovnom izrazu. Istovremeno, tehnika koju koristim se od digitalne kreÄe unazad, u analognu fotografiju. Prestaju da mi budu važni megapikseli, ISO vrednosti i sliÄne kategorije, digitalac sve reÄe vadim iz torbe, a primat preuzimaju film, papir, klasiÄan aparat ili pinhole fotografija koji su primereniji mom senzibilitetu i mom trenutnom doživljaju fotografije. Dokle Äe me to odvesti videÄemo š
Slobodan let
DanaÅ”njom fotografijom zavrÅ”avamo retrospektivu fotografija Aleksandre LekoviÄ. Od ponedeljka nas oÄekuje druga serija iz foto kuhinje iste porodice, svet viÄen kroz objektiv Aleksandrinog supruga Lazara.
O danaŔnjoj fotografiji Aleksandra kaže:
Ovo je jedna od onih fotografija koju smatram posebnom i koju volim uprkos tome (ili upravo zbog toga) Å”to veÄina na njoj ne vidi niÅ”ta posebno. Snimljena je na TopÄideru, tokom festivala prirode ili tako neke manifestacije. Svuda po parku bile su razapete mreže za ljuljanje i na jednoj od njih je uživala ova devojÄica, dok je par metara ispred nje sredoveÄni Äovek sedeo na klupi i gledao u prazno. Sama scena izgleda Äudno, skoro kao montirana, a jednostavnost prizora, kontrast meÄu njima i simbolika su ono Å”to je Äini drugaÄijom i meni posebno dobrom.
