Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Omiljeni hobi, a možda i nešto više od toga
Pa ko može da odoli: ovo je već serija…
Gledajući u fotke od juče i prekjuče, bilo mi je jasno da neću uspeti da zaobiđem još par objekata koji se nalaze na gomili za “sitno fotkanje”. A pošto sam promenio teglu za pampure, stavio sam taj sadržaj u kontekst pobede: 
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (305): 29. januar 2013.”
Ne mogu protiv onog kako ja to vidim i osećam.
Izvinite, prijatelji. Pokušali ste da me prevaspitate, pa vam nije uspelo. Ja vidim kako vidim i radim kako me nagon vuče. Slikam umesto da fotografišem, pa ako je to loše, onda je jasno kuda to vodi. Ali ja drugačije ne mogu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (304): 28. januar 2013.”
Kafkina kuća iz Zlate uličke…
I dok sam sređivao svoj radni sto, zapade mi jedan kadar za oko. “Opet će me kuditi”, pomislio sam. A onda sam uzdahnuo duboko i latio se fotoaparata.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (303): 27. januar 2013.”
Ako ne pratite iskustva fotografa specijalizovanih za rad u prirodi, onda verovatno i ne znate kakvim iskušenjima se oni podvrgavaju. Pogledajte ovaj kratki video-zapis iskušenja kroz koje je prošla jedna mala ekipa u nameri da u objektiv uhvati jednu, ali vrednu fotografiju rajske ptice.
Nema ovde ništa da se oduzme ili doda, osim da vas podsetim da bi bilo dobro da pogledate ovaj kratki film u HD verziji.
A fotografija je bila vredna truda…
No, ima još: ovde možete pogledati, a u decembarskom National Geographicu pročitati o neverovatnom projektu koji su preduzela dvojica ljudi. Trebalo im je devet godina da fotografišu svih 39 varijeteta rajske ptice! Rezultat je vredan divljenja.
Zamalo.
Usputna noćna sesija pored jedne raskrsnice je bila planirana, ali izgleda da nisam baš isplanirao dovoljno, pa sam pomislio da bi zrno u visokom monohromatskom kontrastu moglo poslužiti kao mimikrija…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (302): 26. januar 2013.”
“Dokumentuj život u kući”, reče mi Igor, “to je dobra vežba.”
Sve bi to bilo u redu da smo mi nekakvo poljoprivredno domaćinstvo, nego život kod nas ide ritmom koji nije baš mnogo zahvalan za foto-dokumentovanje. Bolje da se latim detalja. Recimo…. Recimo, kad ono zagudi zima, pa ti nekako hladno i na vr’ nosa i u duši, ali dušu zgreješ šoljom kuvanog vina…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (301): 25. januar 2013.”
Da bi se čovek bavio fotografijom, potrebno je da ima kliker…
Ja sam kliker izgubio, pa našao. I sad samo valja da ga stavim na svoje mesto, pa da ga uredno angažujem. 
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (300): 24. januar 2013.”
“Mnogo je mutno!”… “Previše obrađuješ!”… “Velika je gužva na slici!”… Pa dobro, hajde da udovoljim svim primedbama odjednom…
Ama, da me ne razumete pogrešno: poenta je u tome što nekolicina mojih dobrih prijatelja, onih u čiji sud imam poverenja i od kojih zahtevam da me poštede komplimenata nego da udare kad je vreme za udaranje, potegli su svoje stečeno pravo, pa su na moj rad u projektu “jedna na dan” uložili razne primedbe, sve odreda opravdane i utemeljene na čestitim razlozima. Pametan čovek će uvažiti tako sročene primedbe, pa će staviti prst na čelo i izvući neku pamet kao zaključak. A pošto ja ponekad volim da mislim o sebi kao pametnom (snovi su besplatni), to sam rešio da promenim štogod u svom pristupu.
I odmah novi zadatak! Preteklo je iz tih primedbi: mogu li odjednom da odgovorim svima? I setim se. Doduše, morao sam da skoknem i kupim važan rekvizit za to rešenje – jedan beli hamer – i očas sam izveo zamisao. Izvol’te!
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (299): 23. januar 2013.”
Ježeva oproštajna, za ovu sezonu…
Dok sam baratao nekim kartonima i primao kritike zbog slikanja one jučerašnje pola sekunde iz ruke (ama, nije da Neša nije u pravu, nego… ja to tako da se pohvalim, a ne zato što tako treba), padne mi pogled na ježevu frizuru a la Robert Smith… I tako, saberem dva i dva, dobijem pet, kažem to je to i latim se onog čega se latim kad u poslednje vreme slikam krupne planove.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (298): 22. januar 2013.”
Treća, sreća; morao sam da se latim ove, setićete se i zašto.
Kad sam ono sistematski izgrešio sa fotkom za 10. januar, obećao sam sebi da ću izvesti i jednu čestitu fotku tog mesta, sa stalka, svetlo mereno kako treba, u postprodukciji izvedeno kao pop-art razglednica. I onda, zadesi se da sam tuda prišao na kraju sesije po trgu, kad su mi prsti već bili smrznuti. I nije bilo dovoljno svetla za čestito merenje, ali uradio sam nešto…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (297): 21. januar 2013.”