Category: Fotografija

Ovaj dečko je moj heroj…

Mali Robert je moj trenutni favorit kao foto-model. Te face, to glumatanje pred objektivom, taj stav “znam šta hoću” retko se sreće i kod deset puta starijih, a njemu još nisu ni dve i po. Večeras smo bili u poseti njemu i njegovim roditeljima, pa smo se lepo družili. A fotka koju sam izvukao je jedna sa “uh!” faktorom: iz nekog suludog razloga, zatvorio sam blic, pa odapeo onako, da uhvatim taj pogled. Ispade slika u mraku, neponovljiva – jer kad sam pokušao da uhvatim to isto sa blicem, naravno da njemu nije bilo po volji…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (288): 12. januar 2013.”

Kondiciona vežba. A pride i čuvanje tradicije.

Kao što znate, veoma sam sklon da fotografišem knjigu koju sam upravo kupio. I evo, već treći dan na stolu stoji, namerno na mestu na kom mi smeta, knjiga u koju ću tek da zagnjurim. Moja četvoromesečna epopeja sa Amazonom je ovim privedena kraju… Ali to je neka druga priča.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (287): 11. januar 2013.”

Mnogo hteo! Mnogo započeo! Šum veliki u tome ga omeo!

Znao sam da ću imati minut-dva na jednoj raskrsnici u gradu, pa sam poneo fotoaparat u nameri da uhvatim večernji snimak jedne stare zgrade iza kružnog toka. Znao sam i to da ću morati da pribegnem visokom ISO faktoru, ali sam loše procenio šta mogu da kompenzujem, pa je pri sastavljanju elemenata u hdr ispalo šta je ispalo…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (286): 10. januar 2013.”

Došla na red.

– Koliko velika tegla?
– Šta ja znam, Od kile, može i veća. Bolje manja.
– Šta će ti?
– Za pampure.
– Tegla za pampure… Opet hoćeš da slikaš neke gluposti.
– Nisu to gluposti. To je džoker za fotku dana. Svakako će Nova godina, pićemo dosta vina.
– Kakav džoker?… Ne, stani. Ne želim da znam. Evo ti tegla.
– Hvala, draga.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (285): 9. januar 2013.”

Bilo je to pitanje trenutka.

U potezu između dve prostorije, pade mi pogled kroz prozor. A tamo se dešavalo čudno, prelepo svetlo. Pojurio sam po fotoaparat u nameri da uhvatim tu boju. Deset sekundi nakon što sam uspešno uhvatio sliku, boja je nestala.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (284): 8. januar 2013.”

U inat božićnoj trpezi: brusketi, najslađa hrana na svetu…

Sustiglo me za božićnim ručkom: nisam više mogao. Osim supe, jedva da sam pokusao malo cicvare i jedno parčence prasetine. I to je bilo sve. Što je mnogo, mnogo je. Ama, ni čašu vina nisam popio za ručkom.

E, a onda sam uveče malčice ogladneo, a Jasna se setila nekih pečuraka, pa je napravila bruskete po originalnoj recepturi, sve sa bosiljkom u maslinovom ulju kojim je natopila kriške tost-hleba. Pojeo sam dva kvadratna pedlja, sve sa čašom furminta, a posle sam još malo štrpkao, da me niko ne vidi… Makar sam se setio da uslikam scenu pre nego što sam je obeščastio…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (283): 7. januar 2013.”

Ovu sam čekao na zicer na Badnje veče…

I dođe vreme da opet turim ježa pred objektiv.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (282): 6. januar 2013.”

Još jedna sa jučerašnje vožnje…

Hteo bih da vam pokažem nešto, čisto da biste videli kako je igranje svetlom čudna zanimacija, a fotografija bogat teren za istraživanje. Fotka koju sam vam prikazao juče i ova današnja načinjene su u razmaku od minut i po, a osim motiva na slici, razlika je samo u tome što sam okrenuo objektiv za devedeset stepeni, sa zapada na sever.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (281): 5. januar 2013.”

Boje su u nama… Boje, boje, boje…

U nekom času, dok smo se vozili kroz januarsko popodne, rešio sam da trknem kući po aparat i da napravim jednu sesiju pod kosim suncem. Lovio sam svašta nešta, ali jedna mi se posebno namestila posle hdr obrade.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (280): 4. januar 2013.”

Ponekad kao da se samo izvede, dok ja samo gledam kako nastaje kombinacija. Prosto se poplašim kako lako to ide.

Mali Robert je pripadnik najmlađe generacije, od onih pojedinaca u koje već sad imam poverenja. Sudbina mu je zadala da odrasta uz četiri jezika koja već razume i služi se. Ne, ne šalim se: mama je Letonka, tata Kikindijanac mađarskog porekla, u kući je engleski prelazni jezik dok mama ne nauči srpski bolje, a mali Robert nema nikakvih problema da komunicira na bilo kom od njih. Večeras mi je rekao: “Look my hat!“, za šta mi Ineta reče da je fraza koju je pokupio u nekom crtaću…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (279): 3. januar 2013.”