O današnjem prilogu ovonedeljne retrospektive Lazar kaže:
Category: Fotografija
Omiljeni hobi, a možda i nešto više od toga
Žmurke
Kao što smo i najavili, nastavljamo foto druženje s porodicom Leković. Posle Aleksandre, čije smo radove gledali prošle sedmice, narednih šest dana gledaćemo svet kroz objektiv njenog supruga Lazara.
O svom bavljenju fotografijom Lazar Leković kaže:
Fotografija se ušunjala u moj život jako rano, još u detinjstvu, ali se u njemu bahato razbaškarila i zauzela sav slobodan prostor u poslednjih desetak godina. Životne okolnosti nisu dozvoljavale da se bavim slikarstvom, koje je moja prva ljubav i kojim sam se bavio u mladosti, a fotografija je tu prazninu popunila. Jednostavnost rada digitalnom tehnikom i velike mogućnosti igranja u računarskoj obradi dali su početni zamah mom ulasku u fotografiju. Fotografisanje u svim mogućim i nemogućim prilikama, veliki broj fotografskih web-sajtova, foto-konkursi, druženje sa sebi sličnim zaluđenicima i – odjednom fotografija je postala jako bitan deo mog života. Posvetio sam joj se potpuno, a upoznavanje sa istorijom i teorijom fotografije i uticaj meni bitnih autora kreirali su moj lični fotografski ukus i polako ali sigurno uticali na moju zonu interesovanja, pa od početne potpune posvećenosti „life“ fotografiji, moja traganja su se sve više usmeravala ka konceptualnom ili čisto likovnom izrazu. Istovremeno, tehnika koju koristim se od digitalne kreće unazad, u analognu fotografiju. Prestaju da mi budu važni megapikseli, ISO vrednosti i slične kategorije, digitalac sve ređe vadim iz torbe, a primat preuzimaju film, papir, klasičan aparat ili pinhole fotografija koji su primereniji mom senzibilitetu i mom trenutnom doživljaju fotografije. Dokle će me to odvesti videćemo 🙂
Slobodan let
Današnjom fotografijom završavamo retrospektivu fotografija Aleksandre Leković. Od ponedeljka nas očekuje druga serija iz foto kuhinje iste porodice, svet viđen kroz objektiv Aleksandrinog supruga Lazara.
O današnjoj fotografiji Aleksandra kaže:
Ovo je jedna od onih fotografija koju smatram posebnom i koju volim uprkos tome (ili upravo zbog toga) što većina na njoj ne vidi ništa posebno. Snimljena je na Topčideru, tokom festivala prirode ili tako neke manifestacije. Svuda po parku bile su razapete mreže za ljuljanje i na jednoj od njih je uživala ova devojčica, dok je par metara ispred nje sredovečni čovek sedeo na klupi i gledao u prazno. Sama scena izgleda čudno, skoro kao montirana, a jednostavnost prizora, kontrast među njima i simbolika su ono što je čini drugačijom i meni posebno dobrom.
Ruma
Praznina
O prošlosti
Kids
Nastavljamo ovonedeljnu retrospektivu radova Aleksandre Leković.
O današnjoj fotografiji Aleksandra kaže:
Faces
Naredne dve sedmice predstavićemo svet kroz objektiv porodice Leković. Kao što je red, dama ima prednost.
O svom bavljenju fotografijom Aleksandra Leković kaže:
