Tokom preostala dva dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
9) Stvaranje osećaja krivice
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.
Tokom preostala tri dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
8) Veličanje gluposti
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
Tokom preostala četr dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
7) Neznanje
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.
Tokom preostalih pet dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
6) Buđenje emocija
Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.
Tokom preostalih šest dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
5) Upotreba dečijeg jezika
Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.
Tokom preostalih sedam dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
4) Odlaganje
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.
Tokom preostalih osam dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
3) Postupnost promena
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
Tokom preostalih devet dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
2) Stvaranje problema
Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
Tokom preostalih deset dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
1) Preusmeravanje pažnje
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
Дакле, као што смо најавили прошли пут, данас једна летња лаганица, код које нема много да се мозга. Један једини преводилачки трик и готова ствар.
Трик је само у томе да се препозна кад тај трик треба применити/приметити. Ради се о томе да у енглеском не треба то да, те буквално (а без трика), први део ове реченице гласи “ради се о томе у енглеском не треба то да”.
Реченица за данас је
I’m so glad I’m so glad I’m glad I’m glad I’m glad.
Банално лош превод би био онај методом букве, “тако ми је мило тако ми је мило ми је мило ми је мило ми је мило”, што је можда пристојно лош превод али је очајна реченица. А нисам се тако договорио, јелда, превод треба да буде лош али да ипак даје смислен текст, макар погрешан.
Елем, изворна реченица пати. Од изостављене односне речце, и то хронично, као да потиче из Травника. Слично пати и “I’m happy she’s gone”, коју нећемо превести са “ја срећан она отиђена”, него “срећан сам што је отишла” (добар превод), или чак “срећан сам јер је отишла” (мало бољи лош).
Још да то применимо на данашњу, па да смо готови:
Тако ми је мило што ми је мило, да ми је мило што ми је мило да ми је мило.
