Category: Fonoteka

Those of you who go out and stay
Out all night and half the next day
And expect us to be home
When you get there

’Ajmo, feministkinje, lajkujte.

Nastavite sa čitanjem… “Misli”

U neka bolja vremena, između dva piva u pabu, dobronamerni Velšanin me je upitao da li sam bio u Irskoj. Govorio mi je da su Irci slični Srbima, možda malo blesaviji i da obavezno odem tamo.

Nisam ga poslušao iz prozaičnog razloga – nije bilo love i za tu avanturu.

Nastavite sa čitanjem… “Brana”

Kako je broj mojih priloga na blogu svakim danom sve veći, tako mi raste i konfuzija u glavi. Sve mi je teže da se prisećam o čemu sam pisao. Šef je, kao i uvek, praktičan: od početka je uveo tabelu u kojoj se može naći tačan inventar dosadašnjih priloga.

Fali mi ona druga tabela, koja popisuje o čemu bih mogao da pišem. To je često veći problem od samog pisanja.

Dobro, imam i ja neke podsetnike jer sam odavno prestao da pamtim, pa ih pogledam s vremena na vreme. Ali mi uvek nešto promakne.

Nastavite sa čitanjem… “Pesma u pesmi”

U leto 2006. godine relativno nepoznata španska grupa Amparonia je trebalo da nastupi na džez festivalu u Montrealu. Neki od muzičara su propustili let za Kanadu, pa je pevačica Amparo Sanchez nastupila sa onim što je imala – podršku su joj pružili samo kontrabasista i bubnjar.

To je nije sprečilo da napravi rusvaj i koncert pretvori u veliku žurku.

Nastavite sa čitanjem… “Srce stvarnosti”

You treat me like a fool
But you’re so wrong
I’m gonna send you back
Where you belong

Naslov ne moram da objašnjavam, svi dobro znamo šta znači.

Mi, Balkanci, u ovakvim „situacijama“ umesto umivenog teksta koristimo mnogo sočnije izraze.

Nastavite sa čitanjem… “Rogonja”

This is a man’s world, this is a man’s world
But it wouldn’t be nothing, nothing without a woman or a girl

Današnja priča je počela još pre dva meseca, kad sam u rukama držao ulaznicu za koncert Vana Morrisona u Beču, koji ću, bože zdravlja, pohoditi 8. juna. Sedeo sam i blenuo u komad papira koji mi otvara vrata svetom gralu svih koncertnih šansi (uz neke rizike o kojima ću vam pričati drugi put) i počeo u glavi da premotavam žive albume Matorog Prdonje, koji su ludilo svoje vrste i prvi razlog što je stavka “koncert Vana Morrisona” odavno zapisana na mojoj bucket listi. Setim se jednog pot pourri komada sa koncerta u San Francisku 1993. godine (objavljen 1994.) i žmarci mi se spuste niz kičmu.

Potražim to na Cevki, jer nisam slušao odavno – ali zastanem na čas.

Dva minuta tišine kasnije, shvatim da od silnog drveća ne mogu da vidim šumu. I učinim ono što mi je savest nalagala: zahvatim original. Momentalno odlučim da napišem (ovaj) prilog. Ali, vraga: koju verziju Jamesa Browna da odaberem?… I upadnem u klinč koji je trajao, evo, do dana objavljivanja ovog priloga.

Nastavite sa čitanjem… “Ovo je svet muškaraca”

Nee Sayoo Asaan Naina De Aakhay Lagay
Naina De Aakhay Lagay

Već se na ovim stranama pevalo o tome kako bol može da pomogne. I eto, opet jedan stari majstor na tu temu…

Nastavite sa čitanjem… “Slatki bol”

U leto 2010. godine, napravio sam jednu od najvećih životnih grešaka. Nisam otišao da se poklonim jednoj od poslednjih hodajućih legendi.

Fuckin’ job!

Ako mi je za utehu, sutradan sam ćaskao sa Hackettom!

Nastavite sa čitanjem… “Pridrži me”

Mnoge stvari koje planiramo da uradimo u životu nam ne uspevaju. Treba pogoditi vreme, mesto, okruženje, imati posla sa ljudima od kojih delimično zavisi ostvarenje ideje… I, nadasve, sreće. Ma koliko to bio pojam koji je teško definisati.

Tako da jasno da su i neke dobre ideje unapred osuđene na propast. Mrtvorođene. Primereniji naslov ovoga teksta bio: “Prazna torba, život prazan”.

Za današnju priču važan je kontekst da bi se iole rezumelo o čemu se radi.

Nastavite sa čitanjem… “Torba puna, život prazan”