Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Neke muzičare sam relativno kasno otkrivao. Već su se bili zahuktali kada su došli na red za slušanje. Nema veze, odavno sam naučio da ne možeš sve da postigneš u životu što bi hteo. Kreneš, pa gde i koliko stigneš. 
Ime Boza Scaggsa sam, kao autora pesama, često susretao po omotima ploča koje sam slušao. I to jako dobrih. No, nikako nisam mogao da dođem do nekog od njegovih albuma. Uvek je bilo nečega friškijeg i prečeg za poručivanje. 
Lord it’s awful, Geez it’s lonely
Just hanging around
I have always been a dreamer
Thinking of you, but what can I do
Možda ovi stihovi na najbolji način opisuju život jednog od najzačajnijih sešn muzičara svih vremena. Moji Moravci bi rekli to prostije: “Tu je, a nigde ga nema“. I, ma koliko imao bujnu maštu, teško mi je da zamislim kako bi zvučala bilo koja od brojnih antologijskih pesama koje svi znamo bez magičnog klavira Nickyja Hopkinsa.
Bio je na pravom mestu u pravo vreme, družio se sa najvažnijimm ljudima u rock & rollu, a celog života je ostao nadničar. Doduše, sa velikom reputacijom.
Mogli bismo da budemo malo tabloidni, za promenu. Ako već ne možemo da ostanemo živi od medija koji se svakodnevno bave uglednim tajkunima kojima je mesto u bajboku, a nisu tamo, pevaljkama koje ne znaju da pevaju ali rado svlače i ono malo krpica koje imaju na sebi, starletama za koje, šatro, ne znamo čime se bave, poznatima kao zanimanjem i sličnim tričarijama, možemo tom temom da se bavimo kroz muziku. 
Onako, engleski, na finjaka.
U ovaj muzički žanr nismo do sada zalazili, Radost kuvanja smo pominjali pre neki mesec, ali neće biti pevanja & slomljenih srca iako je ovo opaaaaaaaaasna žena… A takve najviše volim. 🙂
Šta? Niste još kliknuli da klip krene…
Danas je poslednji dan Nišville jazz festivala. Ako vam se učini da ste među publikom ugledali nekog od autora Suštine Pasijansa – ne, oči vas ne varaju 
Fish in oil, kako piše na njihovoj zvaničnoj veb prezentaciji, izvode originalnu instrumentalnu muziku obojenu primesama bluza, roka, surfa, džeza i filmske muzike, u isto vreme izbegavajući da se podvedu pod bilo koji od pomenutih žanrova.
Treći je dan Nišvila.
Večeras nastupa italijanski sastav Mop Mop, koji je poznat po svojoj fuziji džeza, fanka i latino muzike. Današnju stvar mogli ste čuti u filmu Woodyja Allena “To Rome with Love”.
Nastavljamo s prikazom ovogodišnjih izvođača na Nišville jazz festivalu. Večeras nastupa Candy Dulfer.
Našoj publici Candy je postala poznata posle saradnje s Daveom Stewartom u pesmi “Lily Was Here”. Počela je da svira bubnjeve s pet godina, sa šest je svirala sopran saksofon a sa sedam se prebacila na alt saksofon. Već sa dvanaest godina nastupala je na North Sea Jazz Festivalu, a sa četrnaest je oformila sopstveni bend.
Ovo je njeno treće pojavljivanje na Nišvilu, a snimak koji danas gledamo nije s njenog nastupa 2009. godine u Nišu, jer se taj snimak izgubio, pa smo morali da ga zamenimo snimkom iz Nemačke, iste godine. Makar su zvuk i slika perfektni.
(EDIT: a mi smo otišli da polupamo kartere na Radan planini, pa nismo stigli na svirku.)
Od danas pa do nedelje u ovoj rubrici ispratićemo po jednog izvođača sa ovogodišnjeg Nišville jazz festivala.
The Cookers je post-bop septet nastao 2007. godine, a ime su preuzeli iz naziva albuma legendarnog Freddieja Hubbarda The Night of the Cookers: Live at Club La Marchal. Objavili su tri albuma: Cast the First Stone, Warriors (oba 2010.) i Believe 2012. godine.
U neko drugo vreme, čitanje stripova je bilo jedna od omiljenih zabava za svakog dečaka. Pa tako i za mene. Da ne bude zabune, knjige nikada nisu bile zapostavljane naušrb stripova. Kako sam odrastao, stripovi su sve više ostajali po strani. Možda je to bio sasvim prirodan tok stvari, sazrevanje koje dolazi sa godinama. Mada sam poprilično siguran da je u mom slučaju bilo nešto sasvim drugo.
Odrastao na vrednostima klasičnog evropskog stripa koji je dolazio iz Francuske, Belgije, Španije & Italije, pa nisam mogao da svarim junake koje je promovisao Marvel Comics. Spajdermeni, Betmeni, Supermeni i ostali slični njima nekako mi nisu legli.
Postoje događaji koji nas ispune tugom, kao što je odlazak nekih izuzetnih ljudi. S druge strane, ostaje nam radost kojom su ispunili naše živote…