Frédéric Chopin je neosporni autoritet za klasičnu muziku… A autoritet što se izvođenja njegovih dela je definitivno Martha Argerich. Reč je o ženi koja je “proslavila” Ivu Pogorelića tako što je demonstrativno napustila žiri međunarodnog takmičenja kada su ga ostali članovi diskvalifikovali u trećem krugu.
Category: Fonoteka
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Mandoline
Odavno se nakanjujemo da na ovim stranicama pustimo malo klasike. Eh, da je bilo makar nekom boljom prigodom…
Vivaldija većina zna po njegovim “Četiri godišnja doba”, ili po nekom od ostalih dela za gudačke instrumente. Današnji koncert za mandolinu, u C duru, jedan je od oko 150 koncerata za ostale instrumente za koje je komponovao ovaj veliki majstor baroka.
Kafana
Na kraju travničke čaršije, ispod hladovitog i hučnog izvora Šumeća, postoji otkad svet pamti mala „Lutvina kahva“. Toga prvog sopstvenika kafane, Lutve, ne sećaju se ni najstariji ljudi; taj je bar stotinak godina već na nekom od razasutih travničkih grobalja, ali svi idu kod Lutve na kafu i njegovo se ime pamti i izgovara tamo gde su zaboravljena imena tolikih sultana, vezira i begova. U bašti je kafanica, pod samom stenom, u podnožju brega, ima jedno odvojeno, hladovito i malo uzvišeno mesto, gde raste stara lipa. Oko te lipe i između stena i busenja uklopljene su niske klupe nepravilna oblika na kojima je zadovoljstvo posedeti i sa kojih se teško ustaje. One su izlizane i iskrivljene godinama i dugom upotrebom i potpuno srasle i postale jedno sa drvetom, zemljom i kamenom oko njih.
Eeee, posle ovog citata teško je zaustaviti se, mora još…
Jazavac
Nervozno šetam ispred “Јugotona”. Čekam ribu da stigne, pa da palimo dalje. U sebi psujem što kasni i razmišljam zašto se toliko licka kada ćemo ionako kasnije sve to što je na njenom licu & ustima da razmažemo. 
Rale, prodavac ploča & moj dobar drugar, maše mi iznutra da uđem. Zadovoljno se kliberi sa druge strane izloga. Snimio je situaciju i zna da mi se živci polako tanje.
Izdaju te sitnice. Prečesto bacam okce na sat, iskusan je to lisac… 
S obzirom na to da njegova mimika i mamkanje ne daju rezultata da uđem u radnju, pribegava direktnom napadu. Uzima jednu od ploča i teatralno je prislanja na drugu stranu izloga, da mogu dobro da je osmotrim. Na omotu prepoznajem filigranski rad Rogera Deana i trenutno se ispumpavam k’o bušan balon… 
Jeb’o ribu, ionako kasni, stići će… Moram da vidim šta se krije unutar ovog zanimljivog omota. 
Wilko
Jedna od legendarnih anegdota iz rokerskog sveta glasi otprilike ovako:
Pošalje žena Boba Geldofa da kupi bakaluk i ostale potrepštine za ručak. Kao i svaki poslušan muškarac, Geldof ode u nabavku, a u kasapnici sretne svoga ortaka Wilka Johnsona. Tu se pitaju za junačko zdravlje i sir Geldof ostane bez teksta jer se ispostavi da Wilko radi u kasapnici kao mesar.
Tu se Wilko isplače Geldofu na ramenu da je ostao bez pratećeg benda i ugovora za snimanje novog albuma, a on mu obeća da će da mu pomogne.
Rečeno – učinjeno. Geldof ga pozove kao specijalnog gosta na promociju svog novog albuma, popriča malo sa ljudima u svojoj diskografskoj kući i Wilko se sa promocije vrati sa ugovorom za snimanje novog albuma u džepu. 
Tako se revitalizovala karijera verovatno najznačajnijeg gitariste engleske pub rock scene.
Đubre
Ako vam nedostaje nešto u muzici…
Imam jednu tezu o odnosu prema muzici. Ne znam koliko je tačna, a svakako unapred priznajem da je potpuno subjektivna. Bez obzira na te slabosti, izreći ću je, pa neka se rasprava nastavi ako imate drugačiji stav.
Elem: da li vam se ikada desilo da osećate kao da nešto nije u redu sa muzikom koju slušate? Mislim – to što slušate volite, sami ste otkrili, oduvek rado birate i zaklinjete se baš u to, ali u poslednje vreme kao da nešto nedostaje. Kao isprane boje, kao kragna koja vas žulja, kao nekakav šum kome ne možete da odredite izvor, kao neslana supa…
Ako se često osećate tako, tada vam nedostaje živa svirka, dragi moji.
Sponzoruša
You’re going to give yourself away
One of these nights
Pre neki dan sam prolazio pored igraonice u komšiluku. U jednom trenutku uši su mi signalizirale poznatu melodiju koja dopire iz nje, pa sam se istoga trenutka ukopao u mestu. Bože blagi, da li ja zaista čujem to što čujem ili me uši varaju?
Uštinem se za svaki slučaj kako bih potvrdio sebi da sam budan i ne sanjam, dok iz igraonice nastavljaju da dopiru zvuci magične gitare Richarda Thompsona.
Za šta je rat dobar?
War…
What is it good for?
Absolutely nothing!
Naša stvarnost postaje sve gadnija, a moj stomak sve osetljiviji na nju. Umalo se jutros ne ispovraćah, čim sam uzeo novine u ruke. Gledam u naslov “Počeo Treći svetski rat” i ne mogu da verujem očima. Ko? Gde? Kako? Zašto? A ništa ne pada sa neba sem dosadne kiše.
Neko se opasno zajebava sa svima nama, a “novinari” se olako igraju teškim rečima. A čim počne igra rečima, odmah je tu i manipulacija stvarnošću u kojoj živimo. Da li je stvarnost zaista ono što živimo ili je to samo jedan od filmova u kojima smo, istovremeno, glumci i publika?
Odgovor, naravno, niko ne zna. Vešto se krije iza brojnih eufemizama koji se ponavljaju kao mantra.
Zid
I took on more than I could handle.
I bit off more than I could chew, I hit the wall.
I went off like a Roman candle.
Burning everyone I knew, I hit the wall.
Pesma se tek pojavila, a ja se već radujem kao malo dete i ne mogu da se uzdržim. Čekam 17. jun, pa da krenem da krckam novi album nazvan Band of Brothers. Jer, ko zna šta će se tek na njemu naći i koja tu braća pripomažu.
U to ime ću odvojiti najkvalitetniju buteljku u kući i raščistiti gužvu okolo da bih bio sam.