Category: Fonoteka

A sad poslastica, ovog puta iz muzičke niše koju najviše volim: progresivni rock Ostrva s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. A u toj zoni se znalo ko su pravi, veliki majstori. Berba 1971. beše zanimljiva u istoriji tog žanra. A jedan od naslova koji su obeležili tu godinu bio je i Low Spark of High Heeled Boys grupe Traffic. Ako niste slušali taj album, baš šteta, ali nikad nije kasno da ispravite taj propust. Hajde da čujemo živu izvedbu naslovne numere iz 1972. godine; ako se ne varam, ovo je jedini sačuvani video-zapis iz te faze rada grupe i to ga čini posebno vrednim.

Nego, da li ste primetili nešto?

Nastavite sa čitanjem… “Na visokim potpeticama”

Još jedan proizvod bristolske kuhinje…

Kao i juče pomenuti Portishead, i Massive Attack su imali istog mecenu: Neneh Cherry. Pored toga što im je plaćala sve troškove, ona je bila ta koja je, po rečima jednog od članova: “…šutnula naše lenje guzice i uterala nas u studio”. Probe su se izvodile u sobi njenih klinaca, a rezultat je Blue Lines.

Album, koji se generalno smatra prvim studijskim delom trip hop žanra, doživeo je planetarni uspeh i dospeo na mnoge liste najboljih albuma (između ostalih i 395. mesto na listi 500 najboljih albuma po izboru časopisa “Rolling Stone”). Najzapaženiji singl odatle bio je “Unfinished Sympathy“, no danas smo se ipak odlučili za uvodnu pesmu – ako vam se njeni taktovi učine poznati, to je zato što je kompletna ritam sekcija maznuta iz Cobhamovog “Stratusa”, a ima i elemenata Hancockovog “Chameleona”.

Who am I, what and why?
‘Cause all I have left is my memories of yesterday
Oh these sour times

O ovaj bend smo se ovlaš očešali na ovim stranama u prikazu grupe Get the Blessing čiji bubnjar i basista su istovremeno i članovi ritam sekcije Portisheada. Osnovan u Bristolu početkom 90-ih brzo je stekao brojne mnogobrojne fanove, no do sad su izdali samo tri albuma. Inače, gornju stvar smo mogli čuti i u špici serije “The Vice” koja se emitovala kod nas pre par godina.

Ako ste se ikada imalo očešali o jazz, a kamoli da ste zaronili u taj nepregledni muzički fah, onda znate da je Birdland ime legendarnog jazz kluba u Njujorku koji je ime dobio po svom najpoznatijem posetiocu i jam session učesniku kasnih četrdesetih. Charlie Parker, jedan od najznačajnijih autora i insterumentalista jazz muzike, imao je nadimak u mladosti “Yardbird” (“živinče”), da bi to kasnije, kad su počeli ozbiljno da ga shvataju, bilo skraćeno u “Bird“.

Međutim, “Birdland” je naziv još jednog spomenika muzike dvadesetog veka: to je ime melodije koja se danas smatra prototipom u jazz-rocku.

Nastavite sa čitanjem… “Šta bi rekao Čarli Parker?”

Sklonost ka umetnosti je odlika većine genija. A kada genijalna osoba postane autor u umetnosti, nastaju velika dela. Danas slušamo veličanstvenu Joni Mitchell, i to se vraćamo u davnu 1970. godinu, u vreme kada je krivudava ulica Laurel Canyon, podno brda kraj Holivuda, bila stecište najveće koncentracije umetnika i umetnosti koju je Amerika ikada videla, uporediva po uticaju samo sa kvartom Greenwich Village na donjem Menhetnu. Pesma “Big Yellow Taxi” se upravo nalazi na jednom od ključnih albuma tog mesta i tog vremena: Ladies of the Canyon (1970) je štivo koje bi trebalo da čuje svako kome je stalo da zna o uzrocima i posledicama u modernoj muzici.

Nastavite sa čitanjem… “Veliki žuti taksi”

Danas slušamo Jeffa Becka, što se mene tiče najboljeg živog instrumentalistu na električnoj gitari u zoni rock muzike, a i šire. Pred nama je numera koja je već četrdesetak godina u repertoaru velikog gitariste, a koja je zazvučala drugačije nakon što je veliki Jeff redefinisao svoj način sviranja u poslednjih petnaestak godina. elem, “Goodbye Pork Pie Hat” je melodija koju je još pedesetih napisao i prvi snimio Charles Mingus.

Nastavite sa čitanjem… “Zbogom, glupi šeširiću!”

Danas slušamo remek-delo grupe koja više nego bila koja druga grupa iz Amerike zaslužuje punu pažnju i poštovanje za svoj rad. Calexico: muzika iz pustinje Arizone, bez ograde, bez ikakvog pokušaja nametanja stvarnosti i, pogotovo, bez pokušaja prodaje muda za bubrege.

Nastavite sa čitanjem… “Para Calexico, hombre!”

Pre dan-dva, setio sam se jednog starog i prastarog hita, pesme koja je ostala za sva vremena kao autentična krljačina tog vremena. Splitska grupa Metak i legendarni Jappa.

Zanimljiva beše ta 1980. godina. VEOMA zanimljiva.

Nastavite sa čitanjem… “Morski pas (ugrožena vrsta)”

Vrag će ga znati zašto, ali već danima mi u glavi zvoni jedna pesma koju mnogo volim. A kako drugačije da izbijete pesmu iz glave nego da je zaista čujete ponovo.

Antologijska. A pride i jedno intimno prisećanje…

Nastavite sa čitanjem… “Tako blizu”

Zavirivao sam šta to radi Veliki Majstor ovih meseci, pa sam se setio da me je Marinko obavezao da objavim jedan malo stariji snimak. Pa, izvol’te!

Ima toliko stvari koje bih voleo da kažem o Paulu Welleru da upadam u klinč.

Nastavite sa čitanjem… “Želi čovek da sve bude kako dolikuje”