Category: Fonoteka

Znaš ono kad baciš kamenčić u mirnu vodu, pa se pojave kružni talasići? Znaš, naravno. E sad, jesi li video kako izgledaju ti talasići kad baciš dva-tri kamenčića? To mreškanje postaje vrlo složeno, a očigledno se sastoji iz prostih elemenata.

E vidiš, ta slika jako dobro ilustruje grupu Grateful Dead. Psihodelični kantri? Pošećereni acid rock? Simfoidna pop muzika? Može, sve može! Dokazano empirijski! I da ne veruješ, Grateful Dead čak ima pesmu koja se zove “Ripple“, a ona je izvesno jedan od najpoznatijih komada u spektakularnom i prilično velikom opusu grupe.

Nastavite sa čitanjem… “Mreškanje”

Možda ste čuli, možda i niste, The Rolling Stones su lansirali novu stvar pre nekoliko dana. A danas su objavili i koncerte: dva datuma u Londonu (25. i 29. novembar) i dva u Njuarku u Nju Džersiju (13. i 15. decembar). I time je kraju priveden beskonačni niz spekulacija o tome da li će OOUR Gerijatrija obeležiti pedeset godina rada na sceni ili neće. Vešti su oni: natežu tantrički hajp do ivice pucanja, a onda u pravi čas olabave nekom informacijom ili, kao što bi neki dan, novom numerom. E, pa tu pesmu danas slušamo.

Nastavite sa čitanjem… “Kamenje se ponovo kotrlja”

Može li se preći petsto godina muzičke istorije za pet minuta? Sad ćeš da vidiš!

Moje dugogodišnje drugovanje za Zoćom ima muziku kao lajtmotiv. Njegovo neverovano studiozno poznavanje muzičkih fahova koje najviše volim i pomoć koju mi je pružio učinili su da pre desetak godina najzad uspešno sistematizujem progresivni rock Ostrva. Bilo je to izvedeno na način koji bi bio nemoguć bez tog upliva. Valjda mu je bilo najteže da porazbija sve predrasude, kojih sam bio pun, i pozatvara sve ćorsokake u koje sam upao tokom samostalnog istraživanja, a bilo ih je mnogo. Nikad neću zaboraviti jedno subotnje popodne septembra 1994. godine kad je Zoća stavio jednu gramofonsku ploču na svoj Thorens i rekao: “Slušaj ovo. To si tražio, a da i ne znaš da jesi.” I ovo se razgleglo pod miholjskim suncem Kragujevca

Nastavite sa čitanjem… “Traktat o odrazu”

Unapred vam se izvinjavam, jer pouzdano znam da je mnogo onih kojima se ova muzika neće dopasti. No, takvima se ni ne obraćam. Obraćam se nekolicini koji su uložili svoj mentalni i intelektualni kapacitet da čitaju između redova u muzici koju slušaju.

Kao izvinjenje, ispod crte idu zanimljiva priča i još jedna numera.

Danas sa vama delim verovatno najbolju pesmu koju je stvorio David Crosby, čovek kojeg u domenu rock’n’roll stvaralaštva poštujem više od bilo koga drugog, osim možda Jimija Hendrixa.

Nastavite sa čitanjem… “Bez proklizavanja”

Ima još bendova koji ove godine slave pola veka, i to bez prekida staža kao neke im izvikanije kolege.

OK, moramo priznati da je na ovom vozu promenjeno par vagona… pa i lokomotiva. Zapravo, od inicijalne ekipe koja se okupila pod tim imenom u današnjoj postavi nema ama baš nikoga – no dobro, ako pod oficijalnom karijerom smatramo momenat snimanja prvog albuma, tu su Tony Hicks i Bobby Elliott.

Na žalost, prepoznatljivi glavni vokal Allana Clarkea rešio je da se penzioniše tamo negde 1999. godine, baš u momentu kada je “Long Cool Woman in a Black Dress” osvojila top liste, nekih 27 godina posle objavljivanja.

No dobro, imali smo i kolateralnu benefit od tih odlazaka – da je Graham Nash ostao sa Holliesima, danas ne bi imali CSN (i ponekad Y).

Mostly Autumn je jedna od meni najdražih rock grupa u poslednjih petnaestak godina. Stvorena da neguje zvuk u duhu sedamdesetih, kao da su mene pitali, ta grupa je uspela da stvori sopstveni amalgam na potezu između britanskog prog-folka kakav su nam ostavili Pentangle i Fairport Convention i progresivnog zvuka koji je na tragu kasnog Pink Floyda.

Teško je odabrati jednu pesmu. Ovu sam odabrao samo zato što je odavno nisam čuo – i to je sve.

Nastavite sa čitanjem… “Bura nad mirnom vodom”

Danas slušamo nešto veoma, veoma posebno. Ovo je muzička poslastica.

Numera “Soul of a Man” je prastara, iz današnjeg ugla: prvi put u je snimio Blind Willie Johnson još 1930. godine, a obradio ju je ko je god držao do poštovanja korena rhythm and blues muzike. Najjača “klasična” verzija koju znam je ona koju peva Eric Burdon, na albumu iz 2006. godine koji je baš tako i nazvao.

No, ovo je veoma posebno zbog dvojice koji su na sceni. Prvo da poslušamo.

Nastavite sa čitanjem… “Duša čovekova”

Danas sam se setio filma “Dnevnik motocikliste“. Elem, danas je tačno 45 godina od likvidacije Ernesta Če Gevare, Argentinca koji je napustio karijeru budućeg lekara da bi delio socijalnu pravdu po Latinskoj Americi. O njemu je ispevano više pesama nego o Savi Kovačeviću i Simi Šolaji zajedno, pa je zato valjda i tretiran kao veliki heroj, naročito popularan u okviru bunta ogranka dece cveća u Evropi.

Danas slušamo najpoznatiju pesmu o Čeu, u jednoj od milion verzija.

Legenda je bila dovoljno snažna da niko ne primeti kako je upravo Če bio gvozdena čeljust revolucije koja jede svoju decu.

Hasta siempre, mi mente…

Uz nedovoljno publiciteta i uz saznanje da Oni Koji Vladaju Medijima mogu da učine da nešto ne postoji iako je globalnog karaktera, 29. septembra je održan besplatni rock festival u Central parku u Njujorku. Cilj tog okupljanja je bio da se svetu još jednom skrene pažnja na rastuće siromaštvo u svetu, ono koje nije posledica katastrofe i razaranja, nego je uzrokovano metodama globalizacije i ukrupnjavanja već prevelikog kapitala. Na kraju je održan zajednički nastup koji je poveo najveći dasa među izvođačima.

Snimak je tehnički loš, ali to nema nikakve veze sa porukom i zato nemojte da njavrčete.

Nastavite sa čitanjem… “Čini dobro, ako treba i glasno”

[EDIT] Važno: Molim vas da odmah po čitanju ovog priloga pročitate i komentare ispod. Pojavile su se činjenice koje ukazuju na to da stavovi izrečeni ovde nisu tačni. Poseban problem čini to što referenca koja je bila izvor ovog pisanja više nije dostupna na netu, a pojavila se drugačija – de facto iz istog izvora, što konfuziju podiže na još viši stepen. Zbog toga, nije zgoreg sve primiti sa zrnom soli. Upozoreni ste.

Boris će mi oprostiti što ću parafrazirati njegovu najavu jučerašnje muzike za popodne: insistiram da pre bilo kakve rasprave najpre čujete ovu pesmu. Posebno vas molim da obratite pažnju na tekst.

Šta je sad ovo, pitaju se mnogi. I ko je sad pa ova?

Ovo je originalni tekst pesme, a “pa ova” zna šta radi, jer je dobro školovana baš za to.

Nastavite sa čitanjem… “Hajde, Jano, da već jednom naučimo tekst te pesme”