Category: Fonoteka

Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…

Kansas City

Početkom pedesetih rhythm and blues su bili strogo ograničeni na crnačke klubove. No, polako se povećavalo interesovanje za ovakvu vrstu muzike, što nije mimoišlo ni retke belce. Poznati autorski dvojac Jerry Leiber/Mike Stoller je bio među prvima koji su uhvatili kopču sa novim trendom, a stvari će eksplodirati neku godinu kasnije kada će nova muzika dobiti i oficijelno ime – Rock & Roll.

Mnoge pesme koje su napisali Leiber/Stoller su danas klasici. Rana faza Elvisa Presleya ne može se zamisliti bez numera “Hound Dog“, “Jailhouse Rock“, “Don’t“, a “Kansas City” su samo The Beatles snimili u nekoliko verzija.

Ni sam ne znam koliko sam čuo varijanti ove potonje.

Nastavite sa čitanjem… “Kansas City”

Osveta Svetog Ilije

Into this house we’re born
Into this world we’re thrown

Nekakav običaj paganskog porekla kaže da je loše ako grmi u letnji dan pre Svetog Ilije, 2. avgusta, a da je sasvim u redu ako se to desi baš tog dana. Nisam proveravao zašto je to tako, možda ima veze sa činjenicom da su Srbi pokrštavanjem preneli razne dominantne osobine boga Peruna na proroka Iliju, pa su hteli da očuvaju strogost i veličinu. Kako god bilo, moram da vam priznam da mi ove učestale grmljavine u razna leva vremena i danju i noću sad već pomalo igraju po ganglijama.

Nije mi, zapravo, toliko ni za grmljavinom koliko mi je za olujnom kišom: očekuje me mnogo vožnje kad kroz nekoliko dana krenem na turneju, a ne volim da vozim po kiši, pa to ti je.

Možda bi trebalo da se smirim i pomirim sa činjenicom da se od vremenskih prilika ne može pobeći, pa da tog dana krenem na put malo ranije. Uloga smirujuće muzike u tom pogledu može da se pokaže kao ključna.

Nastavite sa čitanjem… “Osveta Svetog Ilije”

Bakine ruke

Uloga bake u životu svakog deteta može da bude neprocenjiva. Naravno, pod uslovom da nije nadžak-baba, pa sa njom ima više problema nego koristi. Moja, po majci, bila je fenomenalna i u njenom društvu sam proveo veći deo života. Ona me je naučila esencijalnim stvarima (jer su roditelji veći deo dana radili), strpljivo ispunjavala sve moje hirove, vodila me redovno u bioskop još u predškolskom uzrastu, smišljala muftakise (njen izraz za ono što smo zajednički činili, a da roditelji ne znaju) i kupila mi je prvi gramofon i ploču.

Imalo bi još štošta da se ispriča o njoj…

Sličan odnos sa svojom bakom imao je i Bill Withers, a svoju ljubav prema njoj je pretočio u pesmu “Grandma’s Hands“, svoj prvi uspešni singl.

Nastavite sa čitanjem… “Bakine ruke”

Toni Levin i ja

Da krenemo od početka, što je u stvari bio kraj. Ovo je zatvorilo prvi koncert u Pragu 26. juna 2018, pre bisa, a možda i nije?

Bezvremeno:

Kao što već pričasmo na Suštini Pasijansa onoliko puta, koncerte ne treba propuštati. Pogotovo, ne treba propuštati koncerte ljudi koje smo slušali u mladosti, a koji i dalje sviraju, i koji su i dalje dostojni svoje reputacije i lepog sećanja koje imamo o njima. Robert Fripp je, za mene, jedan od tih ljudi. U tipičnom maniru, Fripp je tekuću turneju po Evropi okarakterisao kao jubilarnu, iako King Crimson puni tek 49 godina rada. Naravno…

Nastavite sa čitanjem… “Toni Levin i ja”

Kamene ulice

Ne dešava mi se često da se upalim za nečiju muziku na prvo slušanje. Dok vrtim današnju pesmu po ko zna koji put, pokušavam, uzgred, da se prisetim kako sam uopšte i nabasao na tipa koji se zove Terry Lee Hale. O njemu nema ni pomena na uobičajenim mestima poput Wikipedije ili Allmusica, pa se nešto šturih informacija da pokupiti sa njegovog matičnog sajta koji je, uzgred, vrlo haotično organizovan.

A čovek iza sebe ima tuce snimljenih albuma.

Nastavite sa čitanjem… “Kamene ulice”

Zezanje

Onomad sam pročitao vrlo zanimljiv intervju sa Micom Gilletteom, šefom grupe Tower of Power. U njemu Gillette potanko objašnjava genezu grupe, priča razne anegdote, objašnjava kako na početku karijere nikako nisu mogli da se adaptiraju na svirke pred 20.000 ljudi, kako su ih ljudi iz diskografske kuće primoravali da prave plesne ploče iako to nisu hteli i bez jeda konstatuje da im je Carlos Santana maznuo poslednjeg pevača… Bilo je to pola sata odlične zabave, a na kraju me je uhvatio nespremnog – ove godine slave 50 godina rada i imaju novi album čiji izlazak uopšte nisam ni konstatovao.

Odmah sam nazvao tetku u… i zamolio je da mi ga pošalje. Angel

Nastavite sa čitanjem… “Zezanje”

Oluja neće doći

…Mada sam ja sasvim siguran da hoće. Svaki njegov album je muzički ekvivalent oluje, grmljavine, ima tu maličak i zemljotresa. Ako ne verujete, slušajte ovo:

Ne, ne: sačekajte do kraja. Nikad ne sudite o muzici Richarda Thompsona dok ne čujete celinu.

Nastavite sa čitanjem… “Oluja neće doći”

Antarktik

Muzičari poput britanskog kantautora Ala Stewarta su zaista retki. Nemoguće je ne voleti njegove pesme. Iza njegovog blagog i nenametljivog vokala uvek se kriju neke interesantne teme, muzika mu je naglašeno melodična sa pamtljivim refrenima, svirka je uvek vrhunska i besprekorna, a velemajstor je da pomeša istorijske fakte sa stvarnim životom. Njegov bogat opus neizmerno volim i često slušam, a jedina mu je zamerka što nije objavio ništa novo u poslednjih deset godina.

Ne verujem da je u pitanju nedostatak inspiracije, već pre nezainteresovanost industrije zabave za ovakvu vrstu muzike.

Nastavite sa čitanjem… “Antarktik”

Bog pesmičuljaka se vratio

I saw you flash a smile, that seemed to me to say
You wanted so much more than casual conversation
I swear I gotta look before you turn away
Now I don’t see the point resisting your temptation

Možda je postojao period kad mi je ona Paulova strana u Bitlsima više godila nego Johnova, mada mislim da je na tu stranu prevagnulo ono što su obojica činili nakon raspada najveće grupe u istoriji popularne muzike. Oni Lennonovi zvučni eksperimenti mi nikad nisu prijali. Pritom ne mislim samo na ono užasno mijaukanje gospođe Ono, već pre svega na otuđenu amerikanizovanu produkciju koju nisam mogao da podnesem spram zvuka u okviru kojeg i danas poštujem Lennonovu muziku. I na stranu suština te muzike.

Za to vreme, bez obzira na izbor mnogo lakših tema, Macca je izdržao samo još petnaestak godina u vrhunskom tonusu za pisanje i izvođenje muzike. Onda se, s oproštenjem, sveo na prodaju minulog rada, da ne kažem nešto gore.

No, izgleda da se vratio i to je zanimljiva vest.

Na pomolu je album koji je najavljen najboljim pesmičuljkom koji je Macca objavio u poslednjih tridesetak godina.

Nastavite sa čitanjem… “Bog pesmičuljaka se vratio”

Devojko, moraćeš da promeniš svoje mišljenje

Ne znam kako je vama, ali ova moderna vremena meni ni malo ne odgovaraju. Stalno se vozi kroz život sa gasom pritisnutim do daske, vreme je preživljavanja i traženja novih puteva opstanka, a ako imate više od 40 godina velika je verovatnoća da nećete ni dočekati nešto lepo o čemu vam svakodnevno drobe mediji. Zbog svega toga, mi ovde okupljeni pokušavamo da održimo naše male rituale koji nam nešto znače, a ne da samo buljimo u telefone, razgovaramo putem Skypea i komentarišemo statuse na društvenim mrežama.

Jedna od tih malih stvari je moje tradicionalno godišnje viđenje sa Grbićima.

Nastavite sa čitanjem… “Devojko, moraćeš da promeniš svoje mišljenje”