Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Tokom maja/juna 1970. godine, legendarna grupa Blood, Sweat & Tears je bila na turneji po Istočnoj Evropi koju je sponzorisala vlada SAD. Navratili su i do nas. U to vreme bili su na vrhuncu popularnosti, da bi uskoro kola krenula nizbrdo. Napustio ih je harizmatični pevač David Clayton-Thomas.
Grupa se dala u poteru za novim pevačem.
Jedan od kandidata je bio na Zapadu gotovo anonimni Poljak Czesław Niemen.
A on ih je glatko odbio.
Na današnji dan pre 83 godine rođen je James Brown. Fotografija je uslikana 1973. godine na koncertu u Hamburgu, autor je Heinrich Klaffs.
Sula vie dilejo… A ne, to je neka druga, 600 km istočno. Ova nema tekst.
Nisam se zabunio, ali nisam ni očekivao da će atmosfera onog Berlina čekati na mene četrdeset godina (ili barem 25, otkad čekam da recikliram propali plan za pohod leta 1991). Zid je srušen i to je to: Berlin je opet jedan, ceo, živ i živahan, nosi svoje ožiljke sa tihim dostojanstvom. I tu postoji još nešto. Ispod svega se krije nešto što bih verovatno uspeo da otkrijem, samo kad bih imao malo više vremena.
Ovako, čini mi se da mi stalno izmiče za jedan korak… A možda mi se samo čini da to nešto još uvek postoji.
Autor fotografije je Mihai Chiorean, preuzeto s portala National Geographic.
U svojoj knjizi Kraj nauke (The End of Science) američki novinar Džon Horgan (John Horgan) skreće pažnju na pojavu takozvanih ironičnih naučnika. Po Horganu, to su naučnici koji nemaju nikakve dokaze za tvrdnje (i to po pravilu značajno bombastične) koje iznose. U ovom skupu naučnika su, na primer, fizičari koji se bave teorijom struna, udobnim konceptom koji bi trebalo da izrodi konačnu teoriju svega. Udobnost koncepta struna počinje i završava se time što zahteva svemir od makar deset dimenzija – mi se teško mirimo i sa ovom četvrtom koju nam je Ajnštajn nametnuo.
Jasno je iz uvoda – danas ću pričati o CeSID-u. Ali, pre toga, jedan klasik.
Vaskrs ili Uskrs najveći je hrišćanski crkveni praznik. Njime se proslavlja vaskrsenje – povratak u život Isusa Hrista. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, u prvu nedelju posle Velikog petka.
Uskrs je praznik koji nije vezan za određeni datum, a računanje u koji dan pada je malo komplikovano zbog različitih kalendara i još nekih stvari. Za pravoslavce datum Uskrsa određuje Jerusalimska patrijaršija.
Od koga su Jimmy Page i Jeff Beck tokom šezdesetih naučili one rifove i posejali ih po Ostrvu, to znamo. Na početku evolutivne lestvice se nalaze Elmore James i Robert Johnson, vezni igrači prvog derivata su bili Bo Didley i Chuck Berry, a kad je Buddy Guy pokazao da je dozvoljeno sve to raditi i malo glasnije, bez nužnog održavanja čistog tona, nije bilo kraja radosti celoj generaciji gitarista.
Međutim, nešto je nedostajalo: nemoguće je da su i Page i Beck odjednom ukapirali kako da naprave onaj zvuk gitare koji podseća na struganje kožnim cipelama po šljunku, pa ma kakve fraze da se sviraju. Kombinacija gitarističkog stila koju su ta dvojica izneli iz grupe The Yardbirds i odveli na viši nivo u grupama koje su potom oformili svakako je bila revolucionarna. Elementi tog stila, međutim, nisu bili originalni. I jedan i drugi kao ključni uzor u stvaranju svog zvuka navode istog čoveka. Ovog.
Australijanci imaju vrlo stroge zakone o pirateriji tako da na njihovu muzičku scenu možemo da bacimo uvce tek sporadično. Štošta može da se nađe na Cevki od njihove muzike ako ste dovoljno uporni, ali da neki album skinete putem torrenta i saslušate ga kao celinu da bi utisak bio kompletan – e, to ide malo teže.
Srećom, ima Australijanaca koji su radi da podele svoja iskustva i muzičku arhivu sa ljubiteljima dobre muzike širom sveta.
