Suština pasijansa™

Postoji opasnost da ću ovog puta biti protumačen banalno. S obzirom na predmet priče, spreman sam na taj rizik.

Ne, zaista: gde ćeš blesavije nego da čoveka kojeg do koske poštuješ kao kompozitora, tekstopisca, aranžera, producenta i izvođača savršene muzike – predstaviš tuđom numerom? A morao sam:

Savršeno. Weller je majstor u više ravni, a jedna od njih, ona koju baš retko upražnjava, jeste da ponekad javno izvodi tuđu muziku i izvlači iz nje nešto novo, pa makar to bila samo postignuta atmosfera. Ovaj primer je besprekoran.

Nastavite sa čitanjem… “Čovek koji je zvezda”

Za vreme studentskih dana čitali smo sve i svašta. Vuki je jednom prilikom odnekud dovukao memoare Winstona Churchilla i bacio se na njih sa takvom strašću da sam se pitao radi li išta drugo. Jer, knjige su bile obimne, od onih koje podsećaju na debele enciklopedije. Ta njegova avantura je trajala mesecima, ali to nije ništa. Moje petljanje sa radovima Franka Zappe je trajala decenijama, u ušima su mi zvonile desetine njegovih albuma, sve do trenutka kada sam primetio da se moja arhiva njegovih radova zaustavila na broju 99.

Tada sam odustao.

Nastavite sa čitanjem… “Najdalje dokle smo dobacili”

Ova priča, pak, nije lažna. Niti ima ičega lažnog u ovoj muzici. Naprotiv.

Neću da vam pričam mnogo o Toddu Rundgrenu. Mislim – neću danas, jer mi se ne da. A daleko bilo da o tom genijalnom muzičaru nema šta da se priča nadugačko i naširoko. Imate Google i Cevku za početak, pa potražite i nećete se pokajati. Danas za vas biram matičnu verziju pesme koju ste već slušali u ovoj rubrici. Tu ranije postavljenu interpretaciju, koja me je, što bi ono rekli, izbacila iz cipela, ponovo ćete slušati ovde.

Jeza, a? I treba. Pred ovakvom muzikom dozvoljeno je naježiti se. Znate kako ja ono velim: kraj muzike. Nema dalje. Hvala muzama, postoji mnogo krajeva muzike, pa ništa nije izgubljeno.

Nastavite sa čitanjem… “Minijatura o lažovima”

Pred kraj osamdesetih Jugoton je objavio album dueta The Judds. Onako, po inerciji, pokupio sam ga na slušanje misleći – ako mi se ne dopadne, zameniću ga za nešto drugo.

Nisam ga zamenio.

Nastavite sa čitanjem… “Nije to ništa”

Go dtuga Dia
suaimhneas da anam.
Roisin Dubh.°

Jedna stvar mi je slađa od svih: kada me neko, govoreći u nekom svom kontekstu koji meni ne mora da bude zanimljiv, podseti na nešto veoma drago, ali toliko davno da je pravo čudo da se uopšte sećam. Uz čestito upozorenje samom sebi da se u ta sećanja ponekad upliću i neke krive slike, pa se sećam pogrešno čvrsto misleći kako je to tačna slika (to je ono što psiholozi nazivaju “konfabulacija”), ovog puta mi je Čeda Fancy izazvao takvu sliku kada je nedavno okačio ovu numeru na fejZbuk.

Ah. Prva stvar grupe Thin Lizzy koju sam baš zavoleo.

Nastavite sa čitanjem… “Crna ruža”