Parafraza Šekspirovog temeljnog dela.
Ama, nije mi što je ovaj animirani film besprekoran, nego to što sad shvatam da je “Romeo i Julija” jedino Šekspirovo delo koje sam pročitao u celosti.
Jedna na dan (66): 5. jun 2012.
Stigla nova igračka! A sad u nova osvajanja!…
Kada sam kupovao DSLR, unapred sam znao da optika kojom ću raspolagati znači odricanje od makro fotografije, barem do nabavke namenske opreme koja omogućuje rad sa makroima. Ajde-de, pomislih, nije žurba, za šezdeseti rođendan ću sebe časiti makro objektivom – i to je to. A šta do tada?… Ne žurim, mislio sam, a G6 ostaje u prikrajku i poslužiće za poneki makro ako se ukaže potreba. A onda sam video ovaj projekat, rešio da ga realizujem, krenuo u ispitivanje mogućnosti i konačno se opredelio za najjeftinije, priručno rešenje koje je dovoljno za moje potrebe u kućnim uslovima. Naručio sam garnituru od tri close-up stakla koja se navrću kao adapteri. Faktori dioptrije +1, +2 i +4 se koriste pojedinačno ili u kombinaciji (vrednosti se sabiraju, pa tako do +7), u zavisnosti od potrebe za uvećanjem. Paket je stigao danas i onda sam se malo poigrao, onako na prvu loptu, kao što je red kad se prigrabi nova igračka:
Dan u životu, ali kakav!
Danas pravim zamešateljstvo. Ako niste bili u prilici da vidite ovaj snimak nastupa Neila Younga na festivalu Glastonbury jula 2009. godine, svakako je važno da ga vidite; pogotovo poslednja tri minuta. A onda, ako niste znali, danas izlazi novi album Neila Younga u pratnji grupe Crazy Horse, zove se Americana, a to je događaj sam po sebi. I treće, možda će pažljivi pratilac ove rubrike da se seti da smo ovu pesmu, u originalu Bitlsa, već slušali na Suštini pasijansa.
Znam mnogo obrada pesme “A Day in a Life“. Ne znam za bolju. Nema bolje.
Ili imaš ili nemaš. Neil Young ima. Ima više nego bilo ko drugi.
A sad još jednom, glasnije.
КОЛИКО МЕ ИМА ДАНАС
Након вишеструких изазова, што јавних, што унутар уредништва, видим да не могу избећи да објавим и овде своју прву причу, једину која је ем писана оловком, још давне 1982, ем објављена у правом часопису… Сиријус, крајем 1984. Све после тога су некакви бајтови.
Прво пут је стварно било огавно. Био сам глупо затечен пред шатором за време олује. Цвокотао сам и био сав у некој грозници. У зло доба сам се сетио да је шатор на лошем месту и да за пола сата могу да очекујем потоп. Изашао сам да ископам канал. Оне будале су однеле скоро сав алат, па сам копао крампом. Било је крајње глупо, крамп по терену који се може орати кашиком, али, шта се може, подигао сам га високо, замахнуо и…
Касније кад сам размислио, схватио сам да је заиста било глупо. Као прво, шатор је био од пластике, дрвећа није било, те је прво гром нашао баш мој крамп. И мене. Будале не живе дуго. Nastavite sa čitanjem… “КОЛИКО МЕ ИМА ДАНАС”
Duel džentlmena
Klasična melodramatična postavka: jedna dama, dva džentlmena. Možete zamisliti u kom smeru se stvari razvijaju.
Zbog koga se zapravo neko poziva na čast? Zapitajte se u sledećoj predizbornoj kampanji. Samo pazite da vas ne odvedu u žbun.
Jedna na dan (65): 4. jun 2012.
Gledam u to bicikleto već godinama. Tek sam ga tokom proteklog dana zgrabio u kadar…
Ja svog druga Tošu (Starijeg) mnogo više cenim kao muzičara nego kao majstora za biciklove, ali od muzike se danas ne može živeti. Tošin servis, tačno preko puta Radničkog doma u Kikindi, moje je birano mesto kada dođe red da se bicikl sredi cakum-pakum za sezonu. A majstor k’o majstor, servis k’o servis, postoji i pokazatelj mesta ispred kuće: kad je braćo reklama, neka je reklama, što ono reče Mika Antić. I tek sad uhvatih minut da slikam reklamu servisa:
Za tvoju ljubav
Marinko me podseća na klasik. Nisam imao druge nego da odmah turim u muziku za popodne. Veliki bend, velika pesma. Da je čujemo.
Mnogo toga važnog se dešavalo oko Yardbirdsa. Važna imena, važna praksa. Istina, Eric Clapton je tek u zrelim godinama priznao da nije on imao problem sa Yardbirdsima, nego su Yardbirds imali problem sa njim. On je bio rob forme, a oni su, kao niko pre njih van jazz muzike, osluškivali reakciju publike i improvizovali na osnovu te reakcije. Clapton to nije mogao da podnese, pa je otišao da se požali Johnu Mayallu. Ovaj ga je zadržao neko vreme kod sebe dok ga nije naučio kako se to radi.
Ne, nećete videti Erica Claptona na ovom snimku, iako ćete čuti njegovo sviranje: on je pobegao iz Yardbirdsa te 1965. godine neposredno posle snimanja numere “For Your Love” je iz 1965 (ima ga na omotu japanskog izdanja singla, drugi sleva). Zato ćete na snimku videti (i čuti) Jeffa Becka kako svira dvanaesterac i peva, a to je uvek pravi merak.
Ulični svirač
Ponekad morate razmisliti vredi li živeti svoj san.
Ako ne znate cenu koju treba da platite da vam neko prineo snove, možda bi bilo bolje da se sami potrudite.
Jedna na dan (64): 3. jun 2012.
Da citiram: “Pitanje je šta hoćemo – umetničku ili reportersku fotku”. Ja bih, ako može, oboje. Istovremeno.
Priča je, zapravo, prosta: moji drugari iz OKI “Feniks” su osvojili drugo mesto na prvenstvu Mađarske u sedećoj odbojci. Onda sam zamoljen, što u svojstvu vebmastera sajta, što u svojstvu prijatelja kluba veštog sa snimanjem poziranih predmeta, da fotografišem pehar i medalju, da imamo u foto-arhivi kluba. Ne dadoh se omesti, nego sam se dao u posao, pa sam tokom sesije dobijao i neke zanimljive rezultate, poput ovog:
Nema je tamo
Danas želim da vas podsetim na to da je šezdesetih bilo mnogo muzike koju je zbog trivijalne produkcije bilo teško prepoznati kao izuzetnu… Šta ćete, nije svako imao Džordža Martina na čiviluku… Grupa The Zombies je nešto najbliže akademskom poimanju pop muzike; tako je to kad imaš previše muzičkog obrazovanja. Znam da znate ovaj pesmičuljak, nego neka vam ne bude teško da ovog puta raščlanite to što slušate.
Znate li koje te 1964. godine sklapao ovakvu muziku u Engleskoj? Niko osim Zombiesa. Malo kasnije su se pojavili neki koji su pobegli iz skiffle muzike, pa su skontali da nije sramota uložiti znanje u popularnu muziku… Ali da se zna ko je odškrinuo vrata. A da vas danas neko pita da li znate ko su Colin Bluntstone i Rod Argent, šta biste mu rekli?