Tag: jedna na dan

Eeeee! – što reče vozač onog taksija od Detelinare do Veternika na moje pitanje kako je moguće da u Ladi istovremeno bude sve ispravno i sat radi.

Sada bi bilo kakvo objašnjavanje razloga za zastoj zvučalo patetično. Prosto, desio se Dan mrmota 1, pa dva dana vazduha, pa Dan mrmota 2, pa sinkopa jedna, druga, treća, jesenja fjaka i mož’ ga onda… da sad ne lajem šta ga onda mož’. Sastavljam ovu kompilaciju u noći nakon dana kada mi je ispred nosa izmakao jedan dobar objektiv ispod cene. Toliko sam se razočarao u neuspeh nabavke da će mi trebati neko vreme da se oporavim. Radna terapija je najbolja, rekoh naglas i latih se posla.

To, međutim, nema nikakve veze sa činjenicom da sam ovih sedam komada pripremio još pre desetak dana, ali nisam imao kad da ih spakujem u čestit prilog. Pa, nikad nije kasno…

Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-126..132): 3-9. nov. 2013.”

Samo da javim.

Ne pitaj.

A biće kad bude.

Fotka za poređenje: drugi način izvedbe.

Na jučerašnjoj fotki, naglasio sam da je suština fotke bila u lovu na “boju vazduha” (osim gomile žica koje predstavljaju temu za “urbanu” fotografiju, mada reč “urbano” u mojoj varoši, ne bez razloga, ima ukus posprdnog). Sledeća fotka je napravljena možda samo jedan minut posle one, ali na drugi način, sa namerom očuvanja dominantne pastelno-narandžaste boje u pozadini u koju je nebo brzo skliznulo, jer zlatni sat na početku novembra traje možda desetak minuta, ne duže. Ispade ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-125): 2. novembar 2013.”

Ne mogu da odolim, mada bi trebalo da se bavim nečim drugim. Fotografija je droga, ljudi moji, kad se jednom navučeš, nema skidanja…

Uglavnom, dan je bio šaren, stotinu zaostalih poslova (mrzim to), ali jednog trenutka sam uočio neobičnu zlaćanost neba. Znao sam dobro: nemam vremena čak ni da istrčim na ulicu. Srećom, Duga Cev je već bila namontirana: na licu mesta sam bio petnaestak sekundi kasnije.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-124): 1. novembar 2013.”

Nije meni što je prethodnih deset dana bilo vrlo čupavo (freelancer blues), nego što mi već od ponedeljka sleduje još deset takvih dana. Eh: they made me an offer I couldn’t refuse. Tako da nije bilo fotografisanja, ali je bilo fotografija i, ako ćete mi poverovati na reč, svakog dana se jesam bavio fotografijom bar toliko da je nešto ostajalo kao trag. Meni dovoljno.

Sedam komada kojima zatvaram oktobar svakako su bile u konkurenciji za projekat “jedna na dan”, pa realno nema nikakvog odstupanja od plana. Idemo redom, kao i onomad sa fotkama za kraj avgusta.

Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-117..123): 25-31. okt. 2013.”

Još jedan mali prilog° za hroniku raspada moje varoši. Opet iz centra grada: ovo je snimljeno na 40 metara od zgrade policijske uprave, a na oko 250 metara od strogog, geometrijskog centra Kikinde.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-116): 24. oktobar 2013.”

E, pa kad zamisliš jedno, ispadne drugo, a trebalo je nešto sasvim treće…

Drug me je jednom pitao kako odlučujem da li fotografija treba da bude crno-bela (iliti monohromatska) i shvatio sam da ne umem da mu odgovorim, jer odlučujem na prečac. Sva je istina da sam ovu scenu zamislio bez boje kad sam je već ugledao. Ali, to nije trebalo da ispadne ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-115): 23. oktobar 2013.”

Tek da svratim. Da ne bude da nisam mislio na Suštinu pasijansa dok sam bio u karantinu.

Iz šetnje u nedelju.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-114): 22. oktobar 2013.”

Šetajući tako u grupici foto-entuzijasta, od osobe koja ume da gleda-i-vidi čujem ozbiljnu pohvalu, potaknutu utiskom prve posete, o spokoju koji vlada na ulici Kikinde okupanoj kasnim miholjskim suncem. Da nije to rekla, ne bih nizom kratkih, brzih asocijacija došao do misli o sveopštem mentalnom jadu koji je okupirao moju varoš još onih godina kada su drvoredi vađeni da bi bili pretvoreni u ogrev. Taj jad ne popušta pritisak već dvadeset godina. I da ne bi tog patetičnog toka misli, ne bih obratio pažnju na ovu scenu, svedenu u fotografiju na mestu koje se nalazi 300 metara od strogog centra grada.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-113): 21. oktobar 2013.”

Voajerčina, od ulične fele, pa još sa fotoaparatom u ruci…

Imao sam iznenadnu i kratku, ali zanimljivu posetu dragih prijatelja. I tako, napravismo kratku šetnju po kikindskom trgu, nas troje, svako sa svojim fotoaparatom u ruci, i uhvatismo, svako za svoj račun, štogod zanimljivo.

Meni ova vrsta fotografije ide sve bolje. Izgleda da mi pomaže i društvo saboraca: pazi, da sam bio sam, pitam se da li bih se usudio da podignem fotoaparat na gotovs da uhvatim čiču koji je zastao da pogleda šta ima novo na fejsu.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-112): 20. oktobar 2013.”