Tag: jedna na dan

Gledam u to bicikleto već godinama. Tek sam ga tokom proteklog dana zgrabio u kadar…

Ja svog druga Tošu (Starijeg) mnogo više cenim kao muzičara nego kao majstora za biciklove, ali od muzike se danas ne može živeti. Tošin servis, tačno preko puta Radničkog doma u Kikindi, moje je birano mesto kada dođe red da se bicikl sredi cakum-pakum za sezonu. A majstor k’o majstor, servis k’o servis, postoji i pokazatelj mesta ispred kuće: kad je braćo reklama, neka je reklama, što ono reče Mika Antić. I tek sad uhvatih minut da slikam reklamu servisa:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (65): 4. jun 2012.”

Da citiram: “Pitanje je šta hoćemo – umetničku ili reportersku fotku”. Ja bih, ako može, oboje. Istovremeno.

Priča je, zapravo, prosta: moji drugari iz OKI “Feniks” su osvojili drugo mesto na prvenstvu Mađarske u sedećoj odbojci. Onda sam zamoljen, što u svojstvu vebmastera sajta, što u svojstvu prijatelja kluba veštog sa snimanjem poziranih predmeta, da fotografišem pehar i medalju, da imamo u foto-arhivi kluba. Ne dadoh se omesti, nego sam se dao u posao, pa sam tokom sesije dobijao i neke zanimljive rezultate, poput ovog:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (64): 3. jun 2012.”

Brzo, ergo kuso. Je li tako? Tako je. Baš uvek? Pa, ne baš uvek.

“Deder, uslikaj taj kaiš koji toliko hvališ, da ga vidim”, zamolio me je Bane, ne razumevajući o čemu ja to pričam na osnovu škrtog opisa “kaiš za šaku” iz jednog prethodnog maila. Kud ću, šta ću, nisam hteo da ga upućujem na net da vidi, nego ugrabih aparat, pa pravac pred ogledalo. A pred ogledalom se zna pravilo: nema upotrebe blica. Pa dobro, baš zgodno, objektiv 50 mm je namontiran, ostaviću f/1.4 i slikaću lako… Da, najverovatnije da je lako: gde se na 20 cm od ogledala slika čak desetinka sekunde? Ali, čekaj malo…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (63): 2. jun 2012.”

I posle pričaj okolo kako si jeo prirodno voće…

Bilo je vreme kad sam toliko voleo jagode da sam ih jeo dok me stomak ne zaboli (i šta već biva potom). A onda su došli iz belog sveta da nam objasne kako se gaje jagode. Pa čak i kako se jedu. Pratio sam proletos na pijaci kako se razvijalo ono plastično đubre koje nazivaju jagodama. Najpre su negde u martu osvojili boju. Onda su početkom aprila osvojili oblik. Negde krajem aprila su ovladali mirisom, a polovinom maja je pristigao i ukus.

Međutim, ima anomalija, kao i kod svake druge prirodne stvari sa kojom se čovek previše igra. Poput ove:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (62): 1. jun 2012.”

Poslednjeg dana u maju, izazivao sam Ajnštajna i zbog toga sam zaslužio šljagu.

Svetlost je sve. Svetlost je srž fotografije. Istovremeno, svetlost je čudo fizike jer, kako ono reče ona kokoška kojoj sam zaboravio ime, poseduje i talasno i korpuskularno svojstvo. Ukrstih ja tako svetlost (blica) talasajući (idejom) i podmećući korpus (svojih 0,12 tona), pa sam u jednoj ekspoziciji dobio ovaj rezultat:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (61): 31. maj 2012.”

Ponekad lov na neki motiv može da se pretvori u zabavu. I to u postprodukciji.

Može biti, sećate se fotke iz prvog ciklusa “jedna na dan”, ne toliko stare – s početka marta ove godine – na kojoj sam uhvatio odsjaj sojenice u vodi. Ubijajući pola sata rekreativne vožnje biciklom, zatekao sam se na istom mestu, sa još boljim svetlom i, k-hm, štogod boljim fotoaparatom. I došla mi žuta minuta da napravim nešto nalik, ne nužno isto onako. nego da se malo poigram dobrim svetlom kojim sam raspolagao. Završilo je ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (60): 30. maj 2012.”

U danu koji je za mnom,  naučio sam da HDR i nije tako bitan. Šteta. Vladan je taman počeo da se zgražava nad mojim blasfemičnim istupom…

Kada fotografišete tako da se svaka fotografija zabeleži u RAW režimu, raspolažete rezervom u kasnijoj obradi koja drugačije, u formi JPG slikanja, više nije raspoloživa. Iz mraka se izvuku detalji, svetle zone se ukrote, boje se podese prema potrebi ili nameri i fotka na kraju ispadne bolja nego da je slikana kao JPG. Cena je nešto malo više izgubljenog vremena, ali je rezultat primeren. I HDR nije potreban. Evo, gle:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (59): 29. maj 2012.”

Otkrivam da me proizvodnja omota za bombonjere smiruje. A primećujem i da se gledaoci lože na zalaske sunca. Postmoderna u svom najvulgarnijem izdanju…

Zapravo, imam tako dobar izgovor za bavljanje ovakvim scenama da nikad nećete moći da ga osporite: istražujem granice tehničkim mogućnosti očijukanja sa dinamikom na slici dok držim sunce usred kadra, a istovremeno i sam učim da održim takvu scenu u postprodukciji. Ovog puta pribegavam tehnici koju Neven naziva đavoljom rabotom, a i ja sam lično napadao neke čestite ljude zbog primene te tehnike. Dragi moji, pred vama je moj prvi objavljeni HDR:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (58): 28. maj 2012.”

Ako sam se ikad radovao kapitalnoj grešci u vremenskoj prognozi, bilo je to u danu za nama…

Priča je, zapravo, kratka: prijatelji su aranžirali proslavu rođendana svog sina na salašu zajedničkog druga. Prostrano dvorište puno životinja, šumarak, voćnjak, ko šta voli. Kad su najavili kišu tokom vikenda, umalo se nije izjalovilo. A onda se nedeljno popodne pretvorilo u najlepše moguće. A svetlo za fotkanje kao da sam naručivao. Recimo, ovako nešto:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (57): 27. maj 2012.”

Smirivanje. Da se pogled odmori. Da duša predahne. Da se presaberem, brate, mnogo sam zapetljao stvar poslednjih dana…

Obećao sam sebi da ću da uslikam žito dok je još zeleno, pa nikako da se desi. A potrebna su samo tri koraka: uzmeš fotoaparat, odeš u polje, slikaš žito. Sramota me da kažem, ali treba manje od pet minuta kolima. Ili petnaestak minuta biciklom. I onda:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (56): 26. maj 2012.”