Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Time is truly wastin’
There’s no guarantee
Smile’s in the makin’
You gotta fight the powers that be
Može li neko biti stvarno politički angažovan kroz svoju muziku, a da to nije lažnjak, kao u slučaju Bonoa Voxa?
Naravno, samo treba unapred da se pomiri sa malim brojem emitovanja na medijskim talasima. A sve zbog toga da se ne bi “uznemiravala javnost”.
Kako sam kaže, njegovu sudbinu je, nehotično, odredio stariji brat. Kao petnaestogodišnjaka, odveo ga je na koncert rane postave grupe King Crimson. John Hackett je toliko bio fasciniran sviranjem Mela Collinsa na nastupu da je batalio sviranje gitare i prešao na flautu.
Danas, ako ne podučava učenike sviranju i ne učestvuje u različitim projektima, piše udžbenike.
Čudna zverka, a? 
Kako se bliži kraj godine, muzička ponuda je sve veća. Svi hoće da skinu kajmak, pa počinjem da se nervoziram zbog nedostatka slobodnog vremena – postaje fizički nemoguće da preslušam sve ono što me interesuje. Jutros mi presede Nesica – taman sam krenuo da je gustiram kada me zavali jedan od onih albuma koje već par meseci očekujem. Istog trenutka sam se razbudio i moj život je postao košmar: jednim uvom sam slušao muziku na preskok, u isto vreme birao koju kravatu da vežem, a polovina mozga je razmišljala o predstojećem sastanku.
Da je bio ljubavni sastanak, lakše bi mi bilo. 
Naše podneblje je poznato i po tome da su se nekada sudbinske stvari rešavale sikirčetom. Fik – i ode glava. Englezi su, kao fini narod, mnogo maštovitiji. Agatha Christie u svojim romanima, a i mnogi drugi autori sa Ostrva su mi pokazali da može da se oduzme život na toliko načina da sam uvek ostajao zapanjen. Definitivno, moja mašta u ovom domenu je zakazala.
Tema jeste morbidna, ali je današnja muzika božanstvena. Može da se sluša i žmureći.
I came to hear the music
I came to hear the sound
The music, God knows it brings me down
A long, long road
From now to then
I know your song, sing it again
Kada je mnogo čudnih stvari na jednom mestu, pojaviće se i neka zanimljiva priča… 
Before you slip into unconsciousness
I’d like to have another kiss
Another flashing chance at bliss
Another kiss, another kiss
„Šta bismo danas mogli da radimo?“ „Hajde da kutiju veličine dva puta dva metra pošaljemo da se sretne sa stenom veličine četiri puta četiri kilometra.“ „A zašto baš to da radimo?“ „Jer nam nedostaju podaci o stanju Sunčevog sistema pre četiri milijarde godina.“ „Aha, pa hajdemo onda, što da ne.“
Obrade pesama nisu ništa neuobičajeno u muzičkom svetu. No, ima ludaka koji se odvaže da reinterpretiraju i kompletne albume. The Flaming Lips su to uradili sa The Dark Side of the Moon (2009), što sam nekako i mogao da progutam, jer bilo je tu i zanimljivih momenata. Njihovo najnovije zlodelo se zove With a Little Help from My Fwends (2014). Tu sam se već namučio – od 13 obrada pesma Beatlesa, jedva sam uspeo da svarim 2-3.
Razbili su ih u paramparčad. 
Nisam hteo da zovem moju doktorku za pomoć jer bi me nakljukala tabletama za smirenje i zabranila mi da slušam bilo šta osim mainstreama. Zalečio sam duševnu bol slušajući čudan album koji reciklira klasične rock & roll pesme na iznenađujući način. 
Kako bih mogao ukratko da opišem lik & delo Rya Coodera? Motam po glavi njegovu muziku & razne priče koje znam i sve sam sigurniji da je to nemoguće. Kao što je nemoguće i pohvatati gde je, sa kime i šta radio. Uostalom, ako kucnete njegovo ime u našoj Tražilici, naići ćete nekoliko zanimljivih pričica, što samo potvrđuje da su neki od nas njegovi veliki obožavatelji. Ne bez valjanog razloga.
Današnja muzika je iz dva dela jer dugo traje i potrebno je malo strpljenja da se sasluša. Zadovoljstvo dolazi kasnije.
Primetili ste da se retko dohvatam mainstream muzike bilo kog žanra. Nema tu bog zna šta da se čuje sem proizvoda koji je dobro produkcijski spakovan i previše zaslađen za moj ukus. Čuješ ga sa pola uva dok nešto drugo radiš i odmah zaboraviš. Ne treba se zamarati sadržajem, prepustite se uživanju – poručuju marketinške službe. 
Ja sam, očigledno, nakrivo nasađen. 
We’re multiplying
Always living under some cloud
Always on the eve of destruction
Make you wanna scream out loud
Ponekad pomislim kako bi bilo divno živeti u nekim prošlim vremenima. Ljubav je bila čista, seks je bio prljav, rokenrol je bio ono što jeste… Mogao bih da idem na svirke bendova koje sam počeo da slušam davno pošto su se raspali. Slušao se radio i čitale su se knjige.
Budućnost isto zvuči privlačno. Iskorenjena većina bolesti, vrld pis, uživanje u blagodetima još naprednije tehnologije.
No, radije bih bio ovde. Ovu sadašnjost sam sâm skrojio, kombinacijom fatalnih grešaka i neočekivanih uspeha. Mogla je biti bolja, ali i drastično gora. Ipak, moja je…