Tag: muzika za popodne

Pevač, a ne pesma

Ako danas slušamo rane albume The Roling Stonesa, lako ćemo primetiti da je grupa u vreme njihovog snimanja tražila sopstveni identitet. Da, ti albumi su uglavnom bili zasnovani na pesmama koje su se oslanjale na bluz, soul i rock, bili puni obrada (što su svi radili) no, ne može da se ne primeti da su Jagger & Richards pisali i pesme koje se teško mogu povezati sa njihovim imidžom “loših momaka”. Te ljubavne, melodične i popične pesme nikada nisu bile dominantne u njihovom repertoaru, radije su ih davali drugima da ih snime, ali su daleko od toga da budu slabe.

Vratićemo se u 1965. godinu, kada su snimili album December’s Children.

Nastavite sa čitanjem… “Pevač, a ne pesma”

Na kraju ostane prašina

Now you’re telling me you’re not nostalgic
Then give me another word for it
You who are so good with words and at keeping things vague
Because I need some of that vagueness now
It’s all come back too clearly
Yes I loved you dearly
And if you’re offering me diamonds and rust
I’ve already paid

U nezvaničnoj podrubrici rubrike “Muzika za popodne” na Suštini pasijansa kojoj nikad nismo dali podnaslov, ali koji bi mogao da glasi nekako u stilu “zaboga miloga, da li je moguće da ovu pesmu do sada nismo pomenuli ovde” ili “samo da vam objasnim šta se to desilo, pa smo nekako zaboravili na ovu pesmu”, danas se suočavamo sa remek-delom dive američkog folka, neuporedive Joan Baez.

Pa eto: ako nekim slučajem do sada niste znali, sada znate o kome zaista govori ova pesma.

Nastavite sa čitanjem… “Na kraju ostane prašina”

Nikada nisam ni pomislio da bi moglo da mi se desi

Dok sam se danas vozao po gradu taksijem sa radija je treštala dobro nam poznata pesma “One Night In Bangkok“. Taksista je primetio da prepoznajem pesmu, a onda je počela njegova tirada o egzotičnim destinacijama, prelepim ženama koje su na izvol’te i svim ostalim maštarijama koje idu uz ovakvu temu. Ja sam samo klimao glavom, ne želeći da mu objašnjavam o čemu se radi u mjuziklu Chess i da je dama koja se pojavljuje u njemu posebna, inače se glavni akteri ne bi borili za njenu naklonost.

Zahvaljujući pomenutoj pesmi i spotu koji se non-stop vrteo na MTV-ju, Murray Head je postao globalno prepoznatljiva faca, dok je sav njegov interesantan muzički opus pao, nekako, u drugi plan.

Nastavite sa čitanjem… “Nikada nisam ni pomislio da bi moglo da mi se desi”

Koliko je zapravo prazna Knjiga Subote (na 432 Hz)

Strpite se malo u vezi sa ta 432 herca. O tome ćemo malo posle.

Moram da priznajem da me pomalo fascinira koncept tzv. tribute bendova, onih muzičkih grupa koje dobrovoljno ustupaju svoj kreativni potencijal opusu nekih poznatih, velikih imena tako što de facto kloniraju njihove izvedbe i tako za svoj groš nadoknađuju iskustvo živog susreta sa tim velikima svima onima koji su raspoloženi za to. Pravi i najiskreniji su oni mali, čiji domet su razne pivnice i klubovi, koji su spremni da za trista duša naprave spektakl za pamćenje. Pamtim dobro: dva-tri puta sam se sreo sa novosadskom grupom Pro Rock Angels, čiji repertoar je sastavljen od opusa grupe The Rolling Stones. Ljudi moji: kakve su to žurke!

Ima i onih drugih, koji gađaju veliku priču. E, tu su stvari već malo šarenije. Ali, prvo da čujemo nešto od takve muzike.

Iznenađeni? Bio sam i ja, dok nisam malo zagrebao ispod površine.

Nastavite sa čitanjem… “Koliko je zapravo prazna Knjiga Subote (na 432 Hz)”

Neke neobjašnjene senke

Kada se neka muzika vrti oko tvog opšteg muzičkog ukusa, onda ju je lako primati zdravo za gotovo, bez potpitanja. Tu čak nastaje ona pozitivna povratna sprega u kojoj muzika proizvodi uživanje, uživanje dovodi do još muzike, pa tako u krug dok ne ukapiraš da perpetuum mobile zapravo postoji, zahvaljujući tome što je muzika je predmet metafizike pre nego što je nekakva matematička kombinacija frekvencija složena u nekakve šablone.

Pravi cilj svake dobre muzike je dodir magije.

Međutim, ponekad se navuku tmasti oblaci. Nešto se desilo, pa najbolji muški vokalni duet u istoriji rock’n’rolla više ne postoji.

Nastavite sa čitanjem… “Neke neobjašnjene senke”

Sve je u redu

Čim sam video današnji klip, odmah sam rešio da se latim tastature. Po običaju, trknuo sam do naše tabele da bih proverio ko je , šta i kada pisao o ovoj pesmi kako se ne bih ponavljao – i našao se zatečen. Iako smo pisali o preko 2000 pesama, nje se nismo setili… Ili je stalno na čekanju jer ovo je zicer.

Ima li nekoga ko ne zna da peva “All Right Now“? Surprised smile

Nastavite sa čitanjem… “Sve je u redu”

Samo kad bih mogao (da ih čujem uživo)

Hey there you
What’s your claim
While you’re out there
Running in circles you don’t understand

Kada su šefa jednog mladog benda uoči prve zvanične svirke pitali kako se bend zove, on reče “Dawn of the Buffalo” – ideja beše da se imenom oda dužna pošta korenima iz kojih je razvijen muzički stil grupe – ali producent koncerta je to loše čuo, pa je na plakatima odštampano ime “Donna the Buffalo”. Najpre nisu imali kud, a posle im se učinilo kao dobar štos.

Skoro trideset godina kasnije, taj štos traje i dalje, a meni i vama preostaje samo još jedno da se zapitamo:

Kako, za boga miloga, kako je moguće da do sada nismo čuli za ovaj bend?

Nastavite sa čitanjem… “Samo kad bih mogao (da ih čujem uživo)”