Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nećete se izvući. Nema vam spasa. Opet pasulj.
Al’, ajde, bili ste dobri. Nije čorbast sa rebarcima nego gravče na tavče, koje svi redom zovu tavče na gravče. Ako neko nađe fotku tiganja kako se zapiče na pasulju, nek pošalje, objavićemo obavezno.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
Šae, hteli ste nešto drugo? Nema. Opet pasulj. Ćuti i jedi. I sutra ima isto.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
Ne, nismo na postu, nasuprotiv. Nego fotkanje klope umemo da preskočimo, nismo od tih kojima ručak traje pola sata duže, zbog te predigre sa fotkanjem, kačenjem na mrežu, čekanjem da pratioci primete, popisivanjem stanovnika Lajkovca itd itd.
Ali umemo da se opasuljimo ponekad.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
Radojevo je selo blizu rumunske granice. Nekad se zvalo Peterda, a posle Klarija, kad je neka princeza Klara svraćala. Poznati su u tim krajevima po specifičnom naglasku i rečniku. Tako se, naprimer, krofne kod njih zovu karfljosnice. Pa tako naišli neki, a baba će da im isprži neka jaja. Dok se to prži, oni prionu na činiju s krofnama. Babi malo krivo, krofne su za posle ručka, a kad su jaja bila poslužena ovi i dalje ne odustaju od krofne. Na to će baba “man’te karafljosnice, dršte se za jaja”.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
Može se ponekad jesti i u kafani. Može i bez mesa. Bolje sa mesom, naročito ako je nešto zanimljivo. Naprimer, konjetina. Konje ubijaju, zar ne?
Sa ove fotke bih preporučio sve osim zemičke, jer je potpuno američka, dakle lepi se za zube, sunđerasta je i prazna. Rukola, ko voli. Salvet i tacna… toliko celuloze vam baš ne nedostaje, preskočite i to. Navalite na sve ostalo.
Prijatan nedeljski ručak, koje i vama želimo.
Neki preporučaju, a neki prepodoručkuju, veli slavonska doskočica. A neki i večeraju, bez tog prepodobnog stava. Sve najprostije stvari.
Da vidimo. Slanina, pirotski sir, maslac (ne margarin!), ražani hleb (domaći), neka kobaja, pečenica (bez dodate vode) i Njegovo Veličanstvo Paradajz (sa ukusom paradajza, domaći, prirodno sazreo bez kerefeka).
Dok mislite na večeru, prijatan nedeljski ručak vam želimo.
Reč gombа u mađarskom znači pečurku. Po načelima balkanskog špruhbunda, ovde se reči pozajmljuju pa ne vraćaju, a nekad se čak i vraćaju (stol – asztal – astal), pa kod nas gombu/gombicu ima zimska štrikana kapa, kod komšija susjeda gumb je dugme za pritiskanje, a kod nas se knedle sa šljivama zovu i gomboce sa šljivama. Možda može i sa nečim drugim, nismo se sretali. Neko reče da je video, čuj video, jeo i sa kajsijama.
Recept nije težak, u stvari recepata ima nekoliko. Može testo da se pravi od krompira, sa grizom, sa jednim jajetom, sa tri… gugao ume to da nađe. Šljive su upravo rodile i sad je vreme da priredite sebi jedno veličanstveno, poznavaoci (što kažu “ko, ne seri”) vele, skoro seksualno iskustvo. Spremite knedle, častite sebe.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
Razmislite o razlici između pileće i kokošije supe. Ono prvo je valjda greška u prevodu, jer šuntavi engleski kaže chicken i za kokoš uopšte i za mladunče bilo koje ptice i za živinsko meso. Ono drugo je poslovično dobra stvar, i za razliku od većine korisnika reči “poslovično”, koji po pravilu ne znaju o čemu govore, mi znamo. Poslovica glasi “matora koka, dobra supa” (ili juha, kako gde). Razlika u mišljenjima oko te poslovice je samo u pogledu toga da li se ona odnosi samo na seks, ili i na stvarnu supu. Oni koji su probali neće da se izjasne. Samo vas značajno pogledaju.
No, supu smo imali prošlog meseca. Došao je red na paprikaš. Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
Priznajte da vam je od celog utovara nedostajalo samo ovo. Juni je inače odličan mesec za čorbu – ako je ovako hladno kao danas, greje dušu. Ako upeče, dobra je za mršavljenje.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
Да ли је истовременост, ил’ ко зна шта ли је, тек десило се да су се овде скупиле три ствари – она кафанска серија од лане, и то са два истакнута члана скупљена на једном месту.
Прво, локација је већ била посећена, пре једанаест година. А сад је дошло време да се посети поново, јер је госпоја Злата, која је некад радила у Банатској, од пре пар година кренула соло, са врло једноставним рецептом: добра банатска кујна, са нагласком на чорбе и кобасице, и увек неко занимљиво пиво. И то смо оверили једним недељским ручком у част рођендана једног од унучића.
Фонтана поново ради, али кажу да су старе цеви попуцале, да су морали да лупају бетон и наново ураде зидић. Са прскалицама су мало оманули, не добацују. Статуа треба да се купа (имам и фотку изблиза где се види да она ту клечи на једном повеликом сому), поправиће кад стигну.