Ova fotka je pokupljena veÄeras u kući prijatelja. Ako kažem da sam hteo tu ekspoziciju, slagaću.
Nije toliko dramatiÄno, zapravo: imao sam ideju da u kući prijatelja uhvatim jednu drugu scenu, Å¡to sam i pokuÅ¡ao. Odmah sam bio nezadovoljan ishodom, pa sam odustao od te teme do druge prilike, kad ću joj pristupiti drugaÄije i uz valjanu pripremu. A onda, bilo je skoro devet uveÄe, a ja bez fotke dana. Tuda se negde smucao jedan matori maÄak, zgodan lik za slikanje… Ali maÄke se ponaÅ¡aju kako one same žele, od neke saradnje na tom planu nije bilo ni reÄi, a ja za paparaco fotkanje nisam bio raspoložen…
I padne mi pogled na sat na uglu u hodniku…
TaÄnije, to je kong. Prijatelji žive u lepoj staroj, delimiÄno adaptiranoj kućerdi na lakat, gradnja starog tipa sa visokim plafonima i 2,5 m visokim vratima, debelim zidovima koji Äuvaju svežinu u ovakve dane – i kongom, prolazom koji spaja sve prostorije. Kong je zatvoren tako da služi kao hodnik i to nam je omiljeno mesto za sedenje. Na uglu konga se nalazi zanimljivi sat koji liÄi na one koji vise na peronima železniÄkih stanica po belom svetu.
Dakako, malo sam se igrao u obradama, želja da me mine. Morao sam da kompenzujem priliÄno ružnu senku nastalu upotrebom blica. Uspeo sam u nameri, a fotka je zanimljivija nego dok je bila neobraÄ‘ena. U dve reÄi: miÅ¡n akompliÅ¡d.