SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
Danas, sa malim zakaÅ¡njenjem, sluÅ¡amo remek-delo skoraÅ¡njeg datuma, pesmu koja otvara album Out of the Tunnel’s Mouth iz 2009. godine. Prava muzika za velike deÄake.
Pravo u srce. Ko ga ima, to jest.
Steve Hackett je jedan od mojih gitaristiÄkih heroja. Možete biti sigurni da ću vas joÅ¡ gnjaviti njegovom autorskom muzikom, kao i nekim velelepnim izvedbama koje je ostavio u kljuÄnom periodu rada grupe Genesis. A nekom prilikom će biti i malo viÅ¡e reÄi o Hackettovom radu.
JoÅ¡ jedno sećanje, ovog puta liÄno, na jednu ne baÅ¡ tako davnu tragediju: ova potresna filmska priÄa je nastala na osnovu priÄe svedoka dogaÄ‘aja.
Da se ne zaboravi. Da se ne zaboravi koliko košta ljudska glupost.
Da vam pokažem zaÅ¡to ginem već par dana u radionici…
U proÅ¡lom serijalu “jedna na dan”, beÅ¡e jedna slika iz aprila 2011. na kojoj se vidi makro ruinirane i trule ograde na balkonu. ÄŒekao sam majstora da se pojavi. I Äekao i Äekao i Äekao, a onda sam saznao da je radio druge poslove preko reda, pa sam mu poruÄio da ne mora ni da dolazi, jer ga ja viÅ¡e ne Äekam. I to se odužilo do ove godine. Drugi majstor je bio agilniji: kasnio je taÄno toliko koliko je najavio da će kasniti, pa joÅ¡ nedelju dana. Ja sam insistirao da impregniram daske pre montaže, Å¡to je poÅ¡lo po zlu, da ne priÄam detalje, tek evo me gde se skoro dve nedelje zavitlavam sa time. ÄŒak sam ponovo uslikao staru ogradu.
