Kako se kockice samo sklope…
Da li je reÄ o stereotipu ili neÄemu drugom, ali većina efektnih fotki iz radionica koje sam video su monohromatske, da baÅ¡ ne kažem crno-bele fotografije. Palo mi je na pamet da potražim neku kovaÄku radnju i tamo odradim jednu foto-sesiju, ali nema viÅ¡e mog komÅ¡ije Trajana, Äoveka koji je Äekićem od Äetiri kile mlatio takvom lakoćom da se i danas naježim kad se setim. Uglavnom, dok se ne desi takva neka prilika, zadovoljiću se slikom iz ćoÅ¡eta, naÄinjenom tokom onog eksperimenta od dan ranije.
Ima neki Ä‘avo sa prebacivanjem u monohromatski ton… Kao Å¡to znate, ja Äesto oÄijukam sa tim kombinacijama, vijajući atmosferu na razne naÄine, i moram priznati da je to tema koju nisam istražio dovoljno. Fascinacija je OK na kratke staze, ali ja već odavno imam ovaj afinitet, a nisam Äak naÅ¡ao za shodno da preberem dva ili tri tehniÄka stila koje bih dalje gurao dok ne naÄ‘em “ono svoje”. Svejedno, biće i to jednom. Dakle, isprobao sam ovu scenu u tri razliÄita stila obrade – ona dva nisu ovom ni prineti. Mislim da ću se vratiti u tu garažu i izvesti celu jednu seriju monohromatskih zapisa. Nema mi druge.
Presuda: mišn akomplišd. 
 
Našao sam atmosferu koju sam tražio. Malo sam se dvoumio da li da ostavim taj kosi ugao (namerno sam slikao tako, zbog kolaža), jer ne bih to radi oda sam ovu fotku slikao baš sa namerom da dođem do ove scene – ovo ispade uzgredna korist…
Idemo dalje. Sledeći put ću slikati sa stativa.