Sedam za sedmicu (3-42..48): 11-17. avgust 2013.

Da vas ne bih kao zmija žabu davio zaostalim fotografijama projekta “jedna na dan“, dogovorićemo se ovako: objaviću tri priloga po sedam fotki i time namiriti avgust. Biće to po sedam fotki za sedam dana iz tog perioda i hajde da ne licitiramo sitnice – fotografijom sam se bavio, pa sam se bavio – nema veze ako je bilo dana odmora, zar ne?.

Tekst je skraćen, a linkovi tipični, kao i uvek. I da vas ne gnjavim ocenjivanjem: bio je to jedan veliki mišn akomplišd. Uostalom, bilo je da se bira.

Ako pratite moje paroksizme na fejZbuku, videćete i više kroz koji dan.

Pa, da krenemo.

– * –

3-42, 11. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Ugodno veče kod kumova. A kum napravio lepu senicu u dvorištu, prava stvar za lezilebovanje uz neko pristojno vino u letnjim večerima. Tresnuo sam nekoliko fotki, čisto da se ne kaže da sam džabe poneo fotoaparat. Ovaj motiv mi je baš bio po volji i štogod sam se namučio da ga izvedem kako sam zamislio. Trebalo je da uklonim tu žicu u potonjoj obradi, ali sam odlučio da to ne radim.

– * –

3-43, 12. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Da mi je neko rekao da paučina, ona prava, što “radi posao”, može da ima dekorativnu ulogu u jednom rustikalnom dvorištu, ne bih mu verovao… Dok ne vidim. Ovu sam video, ulovio i ovekovečio. Reč je o detalju nosača stalka za ptice u jednom dvorištu u Erdutu uređenom kao park.

– * –

3-44, 13. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Mali Robika je zanimljiva ličnost. A kako ne bi bio kad odrasta na četiri jezika (duga priča, ali ako baš hoćete: on već govori letonski, mađarski, engleski i srpski simultano). Tog jutra mi je dao svoj kombajn u ruke, što je bio vrhunski čin poverenja prema meni. Izgleda da sam primljen u njegov krug bliskih prijatelja, što je dobra stvar.

– * –

3-45, 14. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Drugog dana boravka u Baranji, krenuli smo da obilazimo okolna mesta. Dok su šetali ulicama Dalja, tata Robert i sin Robert su izgledali kao da bi trebalo da ih fotografišem. Onu pravu sam uspeo da uhvatim iz drugog puta, što je svojevrsni uspeh. Bilo je tek iza podneva, a već je bilo 33°C: vazduh je počeo da gori. Zato ta skrama preko slike.

– * –

3-46, 15. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Rodna kuća Milutina Milankovića u Dalju je uređena kao spomen-muzej posvećen životu i radu najvećeg naučnika sa balkanskog prostora u dvadesetom veku. U muzeju se nalazi nekoliko modela koji praktično prikazuju Milankovićev model ledenih doba, što je danas u svetu priznata i uvažena teorija. Iako sam bio slobodan da slikam kako god mi duša ište, shvatio sam da blic ne bi trebalo da koristim. Bio je to čas kad je ISO 3200 odradio posao.

– * –

3-47, 16. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Oštro popodnevno sunce protiv polarizacionog filtera. Vlaga u vazduhu koja se može seći nožem; ništa protiv toga. Dve barke se ljuljuškaju na obali Dunava nadomak Dalja. Nagli talas serotonina i razumevanje da od žurbe u životu nema vajde. Trebalo mi dva dana da dosegnem to usporenje. Upravo kad sam uhvatio ovu fotku, shvatio sam da sam najzad uspeo. I više mi nije bilo važno što su skoro sve vinarije bile zatvorene, a ona u kojoj smo bili ima odveć loš šardone (a zašto se ljudi toliko lože na šardone, nikad neću ukapirati).

– * –

3-48, 17. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Ma, kolorna fotka je bila sasvim uspešna i hteo sam nju da uzmem. Nego sam instalirao neke foto-alatljike na novi laptop, pa kad sam video kako je ispala tekstura na zidu u monohromatskoj verziji fotke, nisam mogao da odolim. A erdutska kula je svakako jedno zanimljivo mesto.

– * –

I to bi bila prva od tri nedelje raspusta iskazana unutar projekta “jedna na dan“. U ponoć nastavljamo dalje.