BeÅ¡e to akutni napad pristojnosti. DeÅ¡ava mi se retko…
Jasna i ja smo se zatekli u knjižari. Razvili smo se u strelce, svako je sebi naÅ¡ao poneÅ¡to (posle jedva trideset godina odlaganja, najzad sebi kupih “NajlepÅ¡e priÄe klasiÄne starine” Gustava Å vaba, knjigu za kojom Äeznem od detinjstva). I dok je Jasna gledala neke knjige za paketiÄe za deÄicu, ja sam pitao za dozvolu, i dobio je bez problema, da malÄice slikam po knjižari.
Baš nešto razmišljam: jeste, ovakva fotografija je puki stereotip. Ali – postoji li bolji stereotip od ovog? 
Psihoanaliza u 60 sekundi bi verovatno uspeÅ¡no razotkrila da je reÄ o mojoj “traumi iz mladosti”, kada sam sa malim digitalnim fotoaparatima pokuÅ¡avao da izvedem sliÄno, pa uspevao samo kada je sprava radila u režimu za makro; a tad nisam mogao da hvatam srednje planove…
Meni je po volji ovako. Idemo dalje.