Worry… Why do I let myself worry?
Wondering… What in the world did I do?
Muzika je božiji dar, vrhunac delovanja uma, izraz koji nema pandan. Muzika je sredstvo saopÅ¡tavanja ideje, emocije i karaktera nekog trenutka. Ponekad, muzika je lajtmotiv namere ili spontanog postupka umetnika da uÄestvuje u neÄemu posebnom. To su trenuci kada neka pesma prestaje da bude autorsko delo i postaje neÅ¡to mnogo viÅ¡e od toga.
Evo jednog primera. Ljudi koji su na sceni predstavljaju elitu u svakom pogledu, ali ova pesma je još veća. Poslušajte pažljivo.
Muzika daje.
Ova veliÄanstvena balada ima svoju dugu priÄu, ali iz poÅ¡tovanja prema ovom veliÄanstvenom trenutku, priÄa će biti kratka.
Presmu “Crazy” je napisao ovde prisutni Willie Nelson joÅ¡ 1961. godine, namenjujući je nekom liku koji ju je odbio. Pesma je krenula u slobodan život, ali je srećom dospela u mikrofon pred kojim je stajala Patsy Cline. Njena melanholiÄna, ali veliÄanstvena izvedba ostade najpoznatija do dana danaÅ¡njeg, toliko da većina ljubitelja muzike povezuje pesmu iskljuÄivo sa tom izvedbom.
Kako je doÅ¡lo do toga da Willie Nelson bude gost na zajedniÄkom koncertu sa braÄnim parom Diana Krall & Elvis Costello, nisam uspeo da lociram za kratko vreme, a za dugu potragu nemam vremena. Nije ni važno: Äinjenice nisu toliko važne koliko je važna muzika u ovoj posebnoj prilici, kada sa na sceni desilo ono Å¡to nema ime, ali predstavlja najviÅ¡i vrh u druženju sa muzikom.
Muzika daje. Neka sluÅ¡a ko ima uÅ¡i. Neka Äuje ko ima duÅ¡u.
Komentari su onemogućeni.