Oni koji me dobro poznaju tvrde da imam živce k’o konopce i da malo šta može da me izbaci iz takta. Možda su u pravu: retko popizdim, ne bijem ženu & decu, sa komšijama sam ulepo… A i doktorka mi je savetovala da izbegavam stresne situacije. 
Samo, ma koliko se trudio da se držim po strani neko sranje me, po pravilu, nepogrešivo pronađe.
Kako onda da ostanem miran?
Muzička nedela, poput ovog današnjeg, direktno šaljem u kantu za smeće i momentalno je praznim kako ne bi dalje zagađivala okoliš. To bi se desilo i ovoga puta da se nisam setio priloga lajavog krelca od pre mesec dana koji je postavio ispravnu dijagnozu i konstatovao: “andre rieu prodaje ideologiju kiča kao da je reč o nekoj umetnosti i niko ga ne zaustavlja. a moja unučad rastu izložena tim perverzijama. ne mogu to da trpim, pa taman bilo i najlepše.”
Pa ko god da se setio da prodaje pomenuti paket u drugom pakovanju (a ovaj je spakovan u slatku kombinaciju dve lepe devojke – bliznakinje koje sviraju rock & roll na harfi – wow, kako je to ludo i neobično), računa da je ostatak ljudske populacije glup k’o… i da mu se bilo šta može prodati.
Neću da komentarišem to što su se ove dve ljupke ćurkice usudile da ovako metiljavo obrade jedan od najpoznatijih rifova u istoriji rock & rolla. Svaki klinac koji uzme električnu gitaru u ruke, krene od njega. Neki od njih negde i stignu.
A ove dve jadnice neće se usrećiti od onoga što rade.
Dodatna dezinfekcija nije na odmet. Neki majstori znaju kako se radi prava stvar! 