Ovo jeste joÅ¡ jedan tekst o rekama izbeglicama, ali ovog puta onima izbeglih iz Äudnog, sporadiÄno naseljenog mesta zvanog Razum
Nakon proÅ¡lonedeljnog teksta o izborima, prirodno bi bilo priÄati o Srbiji, jer se oko njenog upravljanja cela izborna furtutma i deÅ¡ava. PokuÅ¡ao sam da na tu temu piÅ¡em, ali nisam uspeo. Tako mu verovatno doÄ‘e i logiÄno: poÅ¡to reÄenica “prirodno bi bilo priÄati o Srbiji, jer se oko njenog upravljanja cela izborna furtutma i deÅ¡ava” u sebi nosi oÄigledan sarkazam, poÅ¡to je svima jasno da se izborni takmaci bave iskljuÄivo borbom za novac i vlast kao takvu, naprosto nema prostora da se suvislo analizira bilo koji aspekt takve države. Stoga ovaj, kao i bilo koji drugi razuman tekst o Srbiji, može biti (pored liÄnog umirenja savesti) samo oÄajniÄki i unapred neuspeo pokuÅ¡aj da se skrene pažnja na prvi izvedeni element koji iznosi razum iz ove naÅ¡e, ili Äija li je već, despotije. Dakle, galopirajući nacionalizam, nezbežni pratilac potpuno samozadovoljne i bezuslovne nesposobnosti aktuelnih upravljaÄa državom.
Sreda je, 20. januar 2016. godine. Građanin M. kupuje dnevni list Politika. Stiže kući, seda u fotelju. Građanin M. gleda naslovnu stranu dnevnog lista Politika:
