Month: May 2016

Ode nam voz

Čitajući kao klinac knjige Agate Kristi, nisam mogao da se otmem utisku da je putovanje vozom prava avantura. Kako i ne bi bila, kada je njen junak Herkul Poaro u romanu Ubistvo u Orijent ekspersu prinuđen da rešava misteriju zavejan negde usred Balkana. No, iako se ispostavilo da takav put može da bude i opasan, Agata je uspela da kroz roman provuče i jednu romantičnu stranu putovanja vozovima koja je raspaljivala mladalačku maštu.

Bio je to dovoljan podsticaj da počnem da sanjarim.

Nastavite sa čitanjem… “Ode nam voz”

Hirošima

Nakon kapitulacije Nemačke i Italije, Japan je ostao jedina država koja se nastavila boriti u Drugom svetskom ratu. Američka javnost bila je zabrinuta velikim ljudskim žrtvama na bojištima Tihog okeana (samo pri osvajanju ostrva Okinawe poginulo je 12.000 savezničkih vojnika), a nekako u to vreme izvršena je i prva uspešna proba atomske bombe. Japanska vlada odbila je da kapitulira, a tadašnji predsednik SAD Harry Truman dao je zeleno svetlo da se novo oružje isproba u ratnim uslovima.

Grad Hirošima sravnjen je sa zemljom. A tri dana kasnije i Nagasaki.

Nastavite sa čitanjem… “Hirošima”

Jorgovan i šampanjac

Tokom maja/juna 1970. godine, legendarna grupa Blood, Sweat & Tears je bila na turneji po Istočnoj Evropi koju je sponzorisala vlada SAD. Navratili su i do nas. U to vreme bili su na vrhuncu popularnosti, da bi uskoro kola krenula nizbrdo. Napustio ih je harizmatični pevač David Clayton-Thomas.

Grupa se dala u poteru za novim pevačem.

Jedan od kandidata je bio na Zapadu gotovo anonimni Poljak Czesław Niemen.

A on ih je glatko odbio.

Nastavite sa čitanjem… “Jorgovan i šampanjac”

Hajde sad, lepo priznaj ovim dobrim ljudima zašto si uvek preskakao tu pesmu kad si slušao “Heroes”

Sula vie dilejo… A ne, to je neka druga, 600 km istočno. Ova nema tekst.

Nisam se zabunio, ali nisam ni očekivao da će atmosfera onog Berlina čekati na mene četrdeset godina (ili barem 25, otkad čekam da recikliram propali plan za pohod leta 1991). Zid je srušen i to je to: Berlin je opet jedan, ceo, živ i živahan, nosi svoje ožiljke sa tihim dostojanstvom. I tu postoji još nešto. Ispod svega se krije nešto što bih verovatno uspeo da otkrijem, samo kad bih imao malo više vremena.

Ovako, čini mi se da mi stalno izmiče za jedan korak… A možda mi se samo čini da to nešto još uvek postoji.

Nastavite sa čitanjem… “Hajde sad, lepo priznaj ovim dobrim ljudima zašto si uvek preskakao tu pesmu kad si slušao “Heroes””

Kraj CeSID-a, kraj demokratije

U svojoj knjizi Kraj nauke (The End of Science) američki novinar Džon Horgan (John Horgan) skreće pažnju na pojavu takozvanih ironičnih naučnika. Po Horganu, to su naučnici koji nemaju nikakve dokaze za tvrdnje (i to po pravilu značajno bombastične) koje iznose. U ovom skupu naučnika su, na primer, fizičari koji se bave teorijom struna, udobnim konceptom koji bi trebalo da izrodi konačnu teoriju svega. Udobnost koncepta struna počinje i završava se time što zahteva svemir od makar deset dimenzija – mi se teško mirimo i sa ovom četvrtom koju nam je Ajnštajn nametnuo.

Jasno je iz uvoda – danas ću pričati o CeSID-u. Ali, pre toga, jedan klasik.

Nastavite sa čitanjem… “Kraj CeSID-a, kraj demokratije”