Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
You couldn’t take your heart out in that house
Water dripping in the sink
I’m tired of crying you start to think
The sound leads to the kitchen
Kitchen leads to door
and you think I must not live here anymore
Objasniću. Strpite se malo. Prvo muzika.
E, tako.
U svakom rock’n’roll bukvaru nalazi se pesma “Fire“, kao primer kako je The Crazy World of Arthur Brown, daleke 1968. godine, dobro prodrmao englesko poimanje rock muzike. Umesto laganih gitara, njom je dominirao teški zvuk Hammonda Vinceta Cranea i manijakalno pevanje samog Arthura Browna. Njihov album, uprkos mojoj poslovičnoj naklonosti ka psihodeliji, već je bio teži za varenje.
Na čemu li su bili tih godina? 
Posle iznenadne smrti Jima Morrisona, preostalim članovima The Doorsa je bilo potrebno malo vremena da se priberu. Iako su albumi koje su snimili bez Morrisona, Other Voices (1971) i Full Circle (1972), bili sasvim dobri, očajnički im je trebao novi pevač.
U nameri da nađu novoga frontmena, 1973. godine su spakovali kofere i krenuli u Englesku.
I to bi bilo to. Arrivederci, bella Venezia!…
Nastavite sa čitanjem… “Razglednice iz Venecije (12): Noćni sat”
Jedan od prvih originalnih vinila koje sam nabavio bila je nemačka kompilacija ranih radova The Spencer Davis Group. Na dve ploče je stalo sve ono što je bilo značajno za njihov rani period u kome je ključnu ulogu imao ne sam Spencer, već maloletni Stevie Winwood.
Kada imaš malo vinila, kao što sam ih ja imao u to vreme, ne ostaje ti ništa nego da ih vrtiš do besvesti.
Posle časa savršenog svetla, sledi čas magije.
Nastavite sa čitanjem… “Razglednice iz Venecije (11): Plavi sat”
Tumaranje po portalima na kojima se okupljaju najzagiženiji kolekcionari najčešće je frustrirajuće – toliko je neverovatno koliko su oni spremni da izvade novca iz džepa za neku muzičku retkost, da se to graniči sa infaltinošću. Ima se, može se. 
Nama, sa jeftinim ulaznicama, ostaje samo da se čudimo i gledamo. Nisam baš toliki zagriženik da moram nešto da imam po svaku cenu.
Sa druge strane, takva mesta su dragocen izvor informacija o opskurnim i manje poznatim radovima koji, itekako, zaslužuju pažnju. Oko mi je zastalo na singlu koji je ponosni vlasnik nudio na prodaju za “tričavih” 400 dolara.
