Month: November 2017

Kraj epohe

Karijera grupe Yes iz današnje perspektive izgleda čudno. Kao klinac, u vreme gimnazijskih dana, intenzivno sam ih slušao. Imalo se šta čuti u prvoj polovini sedamdesetih, naročito na albumima The Yes Album (1971), Fragile (1972) i Close to the Edge (1972). Na njima je novopridošli Rick Wakeman uspeo da razne ideje koje su kolale između članova poveže u koliko-toliko smislene i zaokružene celine, a njihovi koncerti su postali praznik za oči i uši.

Sve dok se nisu pogubili u svoj toj pompeznosti i samoljublju.

Nastavite sa čitanjem… “Kraj epohe”

Kako sklopiti – koaliciju, oči, slagalicu

Otvorila je vrata frižidera i pokazala mu 25 različitih vrsta vrhunskih piva iz Nemačke, Holandije, Belgije, Češke, Engleske, Irske… Muž nije znao šta ga je snašlo. Samo što on nije siguran šta bi hteo, ali se posle pažljivog slušanja stiče utisak da članovi grupe nisu imali jasnu predstavu kojim putem da krene. A kako je počela, upita me on neposredno. S govnom, rekoh odsečno i zanemeh. On se zamisli. Sećate se? pitam. Ne sećam se, kaže. Možda je bio u braku dve nedelje. Muž, iako jako zaljubljen, nije mogao dočekati da izađe napolje i vidi se sa svojim neistomišljenicima nalik onim raspravama o izvoru hrane kao relevantnom činiocu zdravlja. Argument ovaj, argument onaj, ako samo malo ućutite i poslušate (jer ćutanje je zlato, jer ko rano rani, dve sre…. Nije ni to. Aha, evo: umiljato jagnje dve ov… Šta? Potpis? Kakav potpis? Ispod slike?… Aha…

Nastavite sa čitanjem… “Kako sklopiti – koaliciju, oči, slagalicu”

Brod budala

Kao član važnih britanskih grupa Small Faces i Humble Pie, Steve Marriott je, uprkos relativno kratkom životnom putu, očekivano završio u Kući slavnih. Manje je poznato da je bio okorela švalerčina koji je žene menjao k’o čarape. Ženio se tri puta, a iz tih brakova ima po jedno dete. Najmlađa ćerka, Mollie, rodila se posle Mariottove veze sa prijateljicom iz detinjstva.

Čini mi se da je nasledila očev muzički talenat.

Nastavite sa čitanjem… “Brod budala”

Nedelja je, 19-XI-2017.

Radojevo je selo blizu rumunske granice. Nekad se zvalo Peterda, a posle Klarija, kad je neka princeza Klara svraćala. Poznati su u tim krajevima po specifičnom naglasku i rečniku. Tako se, naprimer, krofne kod njih zovu karfljosnice. Pa tako naišli neki, a baba će da im isprži neka jaja. Dok se to prži, oni prionu na činiju s krofnama. Babi malo krivo, krofne su za posle ručka, a kad su jaja bila poslužena ovi i dalje ne odustaju od krofne. Na to će baba “man’te karafljosnice, dršte se za jaja”.

Prijatan nedeljski ručak vam želimo.

Kajli

Evo, danas tri nedelje. Vreme leti, rokovi takođe (zašto se uvek setim Daglasa Adamsa kad se pomenu rokovi?), ali voće se bere kad je zrelo, a ne kad nam se jede.

Šta reći? EKSPLOZIJA.

Prikaze ćete videti ovde, ovde ili na nekim drugim mestima, gomilu snimaka ćete videti na YouTubeu, ili ćete i pročitati lični doživljaj filma koji mnogo toga znači ovde . Možda najjači prikaz je ovde . Zato neću da pišem klasičan izveštaj sa koncerta, nego ću da vas davim utiscima, značenjima i usputnim događanjima.

Nastavite sa čitanjem… “Kajli”

Mleko

Šta može da se dobije kao rezultat kada se pomešaju trip hop, grunge, rock, techno, electronica, punk… sem gomile đubreta na jednom mestu. Svih pomenutih žanrova ima u muzici grupe Garbage, ako ćemo da je seciramo. No, svi ti elementi su tako dobro spakovani i međusobno isprepletani da je krajnji rezultat jako interesantan i upečatljiv.

Zbog toga nam danas i sviraju.

Nastavite sa čitanjem… “Mleko”

Ој, кафано: сплав 3

Ово је снимљено на сплаву, али је могло бити снимљено и на педесет других места. Појава се зове, у фотографском жаргону, моаре. Што није био никакав проблем са филмом, осим кад имате две тканине једну преко друге.

Наша Википедија нема чланак о моареу; спомиње га у чланку о алијасингу, који не препоручујем. Преведен је очајно, са гомилом грешака, а ни изворни назив није најпаметније изабран. Алијас је само отмен назив за надимак или конспиративно име и нема везе са узроком оваквих ефеката. А ефекат ћете видети ако ову фотку, у пуној величини, будете смањивали и повећавали.

Пре него што кренем са теоријом, само да кажем како је дошло до овог снимка. За столом, два пушача и два јок. Ошацујемо одакле пирка, па пушачи седну низ ветар. Таман стиже клопа, кад неко закључи да то мало јаче пирка и спусти ову ролетну, те скроз поремети струјање ваздуха. И тако привуче моју пажњу, и објектив.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: сплав 3”

20 godina

Prvo na šta se pomisli posle slušanja albuma Barton Hollow (2011) je organska povezanost članova grupe The Civil Wars. Joy Williams i John Paul White mora da su bili u nekoj vezi, jer sve što se čuje na snimcima govori u prilog tome. Njihov jednostavni i svedeni folk pop naprosto klizi iz pesme u pesmu, slaganje glasova je savršeno, a emocionalni doživljaj je jak. Nešto poput saradnje Glena Hansarda i Markete Iglove, ali sam malo manje neobuzdane strasti i produkcijski bolje umiveno.

No, utisak zna da zavara.

Nastavite sa čitanjem… “20 godina”

Sa druge strane granice

Poslednjih godina zatrpani smo tekstovima koji se bave imigracijom/emigracijom. Zajedničko im je da su površni, bazirani na upitnim političkim premisama i da šire strah. Pravi razlozi se veštom retorikom skrivaju – iza svih migracija uvek stoji bazična potreba svakog ljudskog bića da bolje živi.

Ako se tako nešto dozvoli i omogući.

Nastavite sa čitanjem… “Sa druge strane granice”