Televizija, znate i sami, predstavlja silu veÄu od bilo koje druge kada je reÄ o socijalnom, politiÄkom i kulturnom uticaju na masu. Tako beÅ”e oduvek, a istorija nas podseÄa da je joÅ” Jozef Gebels, ministar propagande TreÄeg Rajha, prvi prepoznao o kakvoj moÄi je tu zaista reÄ. MeÄutim, u danaÅ”njem metežu 100-200-300 TV programa kojima Äesto raspolažemo, disperzija sadržaja je velika, pa se i gledaoci profiliÅ”u. Problem je, dakako, u tome Å”to je nekadaÅ”nji “prozor u svet” vremenom postao “Å”aht za ubacivanje svakog smeÄa” (bez selekcije). Disperzija je dovela do toga da je nemoguÄe sprovesti kanalisanje sadržaja ā da ne kažem cenzuru, mada zapravo jeste reÄ o tome, ali da ne Å”irim temu u beskraj. Jer nekada se, da prostite, pazilo na to Å”ta Äe gledalac iz ViÄite, ManÄestera, Kuznjecka i Donjih PrÄilovaca moÄi da gleda kod kuÄe i kakav uticaj Äe to imati po kulturni razvoj i duhovno zdravlje ukuÄana, posebno onih mlaÄih.
E, tim je nazgled Äudnije ono Å”to se deÅ”ava u sledeÄem snimku. Ispratite ga pažljivo.
Ovi baÅ” ne znaju da stanu, a? Da li su radile kisele bombonice, vesela zavijaÄa ili neÅ”to treÄe, ne bih da licitiram. No, ovo je beleÅ”ka o neÄemu neuporedivno važnijem.
Dick Cavett Show je u svojim zlatnim godinama postojanja (1968-1974) bio opisivan kao “zabavni program za misleÄe ljude”; opÅ”te populistiÄke teme je pokrivao, tada nadaleko najpopularniji, The Tonight Show Starring Johnny Carson (1962-1992), talk show koji je sa drugim domaÄinima održao razne inkarnacije do dana danaÅ”njeg i preživeÄe do sudnjeg dana. No, gostovati kod Dicka Cavetta se primalo kao naroÄito važna stvar za popularnost u socijalnom segmentu bolje platežne moÄi. Te emisije je redovno gledalo najmanje 40 miliona ljudi u Americi, a Äesto i mnogo viÅ”e; potencijal tadaÅ”njih veÄernjih TV programa je bio veÄi od 120 miliona gledalaca. BaÅ” u vreme emitovanja ove epizode, o kojoj Äu vam kasnije reÄi neÅ”to viÅ”e, taj program je zauzimao udarni veÄernji termin, kada je gledanost maksimalna.
Deluje tim Äudnije, velim, jer bilo je priliÄno riziÄno puÅ”tati Jefferson Airplane u veÄernju idilu proseÄne ameriÄke porodice rastrzane izmeÄu lažnog blagostanja, realnog upadanja u dužniÄko ropstvo i straha od regrutacije zbog rata u Vijetnamu. Ta grupa je bila najbolji moguÄi soundtrack za idilistiÄki mirovni pokret hipija, koji je roÄen u San Francisku i odatle se raÅ”irio svetom, a ikonografija koja se Å”irila sa te scene svakako nije mogla da predstavlja uzor za omladinu ā bar kad je reÄ o izrazito konzervativnom pogledu na kontrolu medija koja je tih godina vladala u Americi.
MeÄutim, Dick Cavett nije budala: Äovek je prepoznao važnost onog Å”to može da se desi na muziÄkom festivalu organizovanom nadomak gradiÄa Betel, u državi Njujork, udaljenog oko tri sata vožnje kolima od grada Njujorka. Isplanirao je da emisija u utorak, 19. avgusta 1969, dva dana nakon najavljenog zavrÅ”etka trodnevnog festivala, bude ispunjena gostima koji su na tom festivalu nastupili, pa je kontaktirao nekoliko zvuÄnih imena za koja je znao da su na listi izvoÄaÄa i pripremio snimanje emisije. Rekoh veÄ, Dick Cavett nije budala: unapred je znao kakav je rizik posredi, pa mu je bilo dozvoljeno da ostvari tu zamisao pod uslovom da emisija bude ranije snimljena i pažljivo pregledana od strane komisije za javni moral kao nužni preduslov da emitovanje uopÅ”te bude odobreno. Snimanje je najavljeno za rano popodne 18. avgusta, jedan dan nakon festivala.
Å ta se dogodilo, danas znamo: festival Woodstock se pokazao kao izvesno jedan od prelomnih trenutaka u istoriji popularne kulture, ne samo u smislu muzike, a TV emisija Dick Cavett Show koja je emitovana 19. avgusta 1969. jedan je od najsvetlijih trenutaka u istoriji ameriÄke televizije uopÅ”te. Možda vam je teÅ”ko da prihvatite ovu tvrdnju, ali pokuÅ”ajte da ovu sliku smestite u kontekst vremena u kojem se sve deÅ”avalo. Danas bi sve to možda delovalo naivno, ali tada je bilo revolucionarno.
No, nije sve to baÅ” iÅ”lo glatko niti je proÅ”lo bez potresa. Nekoliko istorijski relevantnih Äinjenica proistiÄe iz ove ujdurme.
Najpre, poÅ”to je poziv na snimanje emisije bio blagovremen, menadžer Joni Mitchell je kategoriÄki insistirao da je za njenu karijeru u usponu mnogo pametnije da ona nastupi sveža i naspavana pred 100 miliona gledalaca u udarnom programu nacionalne televizije nego da prethodno nastupi na nekakvom sumnjivom okupljanju u nekakvoj blatnjavoj nedoÄiji, gde bi nastupila pred Å”aÄicom napuÅ”enih klinaca koji ne razumeju njenu muziku. Joni je posluÅ”ala i naÄinila najveÄu greÅ”ku u svojoj karijeri, jer se stvar zavrÅ”ila tako Å”to nije nastupila na Woodstocku, pred skoro pola miliona ljudi, niti ima svoj udeo u kultnom filmu i dva joÅ” kultnija albuma muzike snimljene na festivalu. Posle je, u Äasu kajanja, napisala apologetsku pesmu na osnovu priÄe Grahama Nasha o iskustvu sa festivala, pa su je CSN&Y snimili za album DĆ©jĆ Vu (1970); pesma “Woodstock” postade romantiÄno-dokumentarno svedoÄanstvo o tom dogaÄaju.
Drugo, tempiranje snimanja za rano popodne u ponedeljak posle festivala je dovelo do toga da Jimi Hendrix ne stigne na snimanje, iako je bio itekako zainteresovan. Elem, ozbiljna kiÅ”a je pala u nedelju, pa ne samo da je pojaÄala veÄ veliko blato, nego je zbog kukavne logistike u bekstejdžu izazvala i žestoko pomeranje satnice festivala. Na kraju je Jimi Hendrix, umesto u nedelju pred ponoÄ, nastupio u ponedeljak poÄev od pola devet ujutru. I tako, umesto pred preko 450.000 gledalaca, nastupio je pred jedva 30.000, jer veÄina se veÄ raziÅ”la Å”to zbog kiÅ”e, Å”to zbog radnog dana. A posle nije bilo Å”anse da stigne na vreme na snimanje kod Dicka Cavetta.
Najzad, bez obzira na reÄenu cenzuru, ipak se desila i TV istorija: beÅ”e to prvi put otkad postoji ameriÄka televizija da je reÄ fuck uspela da proÄe u etar bez cenzure ili makar klasiÄnog “BIIP” preko izgovorene reÄi. Dick Cavett se po svoj prilici pravio neveÅ”t, a cenzorima je promako stih “In order to survive we steal, cheat, lie, forge, fuck, hide and deal“, koju je Grace Slick otpevala u pesmi “We Can Be Together“.
Ah, da: Grace Slick je Dicka Cavetta uporno oslovljavala imenom Jim.
Ovaj komadiÄ TV istorije je dostupan u celosti na Cevki i ja vam predlažem da iskoristite lagano nedeljno veÄe da ispratite taj sadržaj. Iscepkan je na pet delova, ali ne mari, snaÄi Äete se lako: ovaj link vodi na listu koja sadrži celu emisiju. Tu Äete pohvatati i detalje kojih u osnovnom klipu nema. A zaÅ”to je i David Crosby bio na sceni, osim Å”to je on stari drugar cele te ekipe, ko Äe znati; zvaniÄna verzija kaže da je organizovan jam session svih uÄesnika emisije, ali ja tu sem grupe Jefferson Airplane i njega ne vidim nikog viÅ”e. Možda ga je neko nekad pitao Å”ta je time mislio, ali veliko je pitanje da li se on toga uopÅ”te seÄa. 