Gotovo da nema muzičara koji nije izjavio da je povod da se uzme instrument u ruke – devojke. Oni koji to ne žele da priznaju naprosto lažu, jer je odnos s suprotnim polom opšte tematsko mesto u većini svih objavljenih pesama u istoriji popularne muzike. Načini kako autori pristupaju ovoj temi su različiti – od hard rockera/heavy metalaca koji vole da mlate dugim kosama i gitarama kao supstitutom falusa, do onih sklonih filozofiranju i biranju reči. Jer FUCK nije reč koje je poželjna u javnosti.
Žene kao autori su tu mnogo pragmatičnije te su sklone stilskim figurama i eufemizmima, a sve u ime, stvarne ili imaginarne, ljubavi. Mada svi mi dobro znamo kako se to pozorište završava. 
Peter Gabriel je, kao što to dobro znamo, jedan od onih kojima je teško naći pandana. Uvek izuzetno kreativan i inovativan u pristupu, sa stalnom željom da menja svet oko sebe i potpuno nepredvidljiv u kom smeru će da deluje. Uz to, teme i način na koji se njima bavio najčešće nisu uobičajene, a ne može da se ne primeti i njegova sklonost ka intelektualizmu, pa kao rezultat dobijamo pesme koje, ponekad, i nisu lake za razumevanje.
Posle četiri sjajna solo albuma imao je hvalospeve kritike, poštovanje ozbiljne publike i prilično loš rejting na najvećem svetskom muzičkom tržištu. Stvari su se, napokon, pokrenule posle objavljivanja albuma So (1986) i prvog singla skinutog sa njega.
“Sledgehammer” je bio baš ono što Amerikanci vole – funkoidna pop pesma čiji ritam melje sve pred sobom. Pesma je bila propraćena maštovitim i originalnim videom koji je tadašnji MTV, koji je još uvek bio u povoju, vrteo do iznemoglosti. Rezultat je poznat: video je dobio brojne nagrade, pesma je postala veliki hit, a Gabriel se, najednom, od harizmatičnog vođe progresivne rok grupe pretvorio u veoma uspešnog solistu i selebritija.
Ako se pogleda o čemu to Gabriel peva, prosto mi je neverovatno kako je ova pesma doživela toliku popularnost i promakla cenzorima konzervativaca. Da vas podsetim, osamdesetih u Americi program radio stanica je neprekidno bio pod nadzorom “hrišćanskih organizacija” koje su se revnosno brinule o javnom moralu, pa se često dešavalo da pojedine pesme iz tih razloga, javno ili tajno, budu zabranjene za emitovanje kao “neprikladne za hrišćane”.
“Sledgehammer” je, u stvari, inteligentno smišljena pesma koja vrvi metaforama na sex (Show me round your fruitcage/’Cause I will be your honey bee/Open up your fruitcage/Where the fruit is as sweet as can be) i falusnim sibolima (You could have a big dipper/Going up and down, all around the bends/You could have a bumper car, bumping/This amusement never ends/I want to be your sledgehammer) koje su tako vešto sročene da daju mogućnost i drugačijeg tumačenja.
Što bi moji Moravci rekli – zavukao ga je svima njima do balčaka. 