Month: April 2018

Euforija paljevine

Nota bene°: postoje razne vrste paljevina i neke od njih nemaju nikakve veze sa piromanijom. O takvoj paljevini je i ovde reč: neko se popalio na nešto.

Da bi ovaj posao svakodnevnog objavljivanja muzike mogao da ostane uživanje, a ne da se pretvori u kuluk, pribegavamo raznim marifetlucima. Asociramo se na nešto na stotinu načina, zavirujemo šta pominju naši drugari, setimo se nekoga ili nečega kad čujemo ili vidimo negde, ponekad se zapitamo i koga nismo odavno pominjali, a bio bi red…

Čeprkajući tako u jednom spontanom prolazu kroz taj naš spisak muzike za popodne, utvrdim nešto što nisam mogao samom sebi da poverujem.

Posle više od 2000 priloga, Talking Heads smo slušali samo dvaput. Kuku si ga nama. Daj da to ispravimo, rekoh i odmah otvorih Live Writer.

Nastavite sa čitanjem… “Euforija paljevine”

Dodir

So before a question
so before a doubt
My hand moves out and
have the touch.

Peter Gabriel je jedan od naših miljenika. Znao sam to od ranije, a sada sam sasvim siguran, jer sam zvirnuo u onu našu tabelu objavljenih priloga kako bih proverio da li smo već ranije pisali o današnjoj pesmi. Srećom, nismo, ali sam utvrdio da od ukupno sedam priloga o njegovom stvaralaštvu koji su do sada objavljeni (rad sa grupom Genesis ovog puta ne računamo), četiri je potpisao Grba, a ja tri.

Red je da izjednačim. Winking smile

Nastavite sa čitanjem… “Dodir”

Laka lova. Teške note. Nije za neiskusne.

And I thought my heart would break
When you doubled up at the stake
With your fingers all a-shake
You could never tell a winner from a snake

Eksperiment radnog naziva “zbunologija” se nastavlja. Ovog puta pokušavam da dokučim odgovor na sasvim prosto pitanje, međutim to jedno se pokazalo kao sasvim dovoljno.

Elem, kako je uopšte moguće da postoji ovakva muzika?

Nastavite sa čitanjem… “Laka lova. Teške note. Nije za neiskusne.”

Prekrasna tišina

Worcestershire je okrug na zapadu Ujedinjenog Kraljevstva o kojem ne znam ništa. Trebalo bi da sam tuda prolazio putujući za Wales, ali se ne sećam ni jednog detalja koji bi me asocirao na njega. Ono što sa sigurnošću mogu da potvrdim je da što se više ide na zapad UK, on sve više podseća na srpski jug, pa se i na ovu oblast može primeniti ona naša – što južnije, to tužnije. Kako je u toj zabiti nastao čuveni Vorčester sos, ponos britanske Imperije, za mene će ostati večita tajna, ali se njega nikada neću odreći.

Njegovih nekoliko kapi je dovoljno da meso ili riba koju spremam postane nešto sasvim drugo.

Nastavite sa čitanjem… “Prekrasna tišina”

Lemon Kush

Moj prvi, pravi susret sa psihodelijom desio se u čuvenom klubu kragujevačkog Doma omladine, negde na samom početku sedamdesetih. Sam događaj ne pamtim po muzici koja se puštala, nego po tome da je DJ te večeri bio Zoran Modli i da je sa sobom poveo tipa koji se bavio svetlima. Uljani projektori koje je on koristio proizvodili su fantastičnu atmosferu u tim relativno malim, mračnim prostorijama i bili su neverovatan doživljaj za adolescenta. U tom trenutku nisu mi ni na pamet padale droge, alkohol i ostali poroci.

To je došlo nekoliko godina kasnije, kada sam počeo da istražujem psihodeličnu muziku iz šezdesetih i da je stavljam u kontekst vremena kada je nastajala.

I da ne bude zabune: sa drogama se nikada nisam petljao. Smile with tongue out

Nastavite sa čitanjem… “Lemon Kush”

Једна од пре: свадбена пустоловина

Ово има толику предисторију да не знам одакле да почнем. Од старог па новог Сезама, па до другог форума где сам мислио да ћу затећи старо друштво па нашао ново, па до трећег који је збег из овог другог? Свеједно, сваки од тих форума има неки свој живот, а у животу се догађа. Свашта, па и то да форумашица реши да се уда, па на форуму тражи тамбураше, фотографа…

И успут се ја јавим да прокоментаришем како сад волим да фоткам сватове јер сам бочни, необавезни фотограф. Онај обавезни део, протоколарни, има ко, ја могу да шврљам и хватам сцене, детаље, фаце, амбијент. Укратко, могу да се зезам и уживам у фоткању. Ту сам мислио само да убацим идеју, каквог фоткаџију да тражи, мора да имају неког другара који би то волео да ради. Уместо тога, стиже порука “ангажован си, колико тражиш?”.

Па, ништа, ја то волим да радим. Једино сам тражио негде да одспавам до ујутро, јер свадба је у Срему, од Сремаца се нико није извукао да не попије ништа. Имао сам у виду нешто типа вреће за спавање или смештаја као за екскурзију, испало је да је нека хотелчина са базенима и амамима. Резултат је исти, само сам преспавао и умио се. Ајд сад фотка па онда остало.

Шта је сад ово? Па, разлаз. Возач на снимку је видео сниматељ, смештен у истом хотелу, а снимљено је нешто иза поноћи, кад смо скупили пинтле и кренули на спавање.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: свадбена пустоловина”

Mesec i zec

Italijanska muzička scena je oduvek bila živahna i vitalna (ovo oduvek važi barem 500 godina unazad), pa je prosto nemoguće ispratiti sve što se na njoj dešava. Ali, ako se ograničimo na pojedine grane (kod mene su to renesansna i barokna muzika, opere i RPI – italijanski progresivni rok), onda postoji makar malecna mogućnost da koliko-toliko pohvataju neki konci i veze. Zahvaljujući internacionalnom uspehu grupa poput PFM, Banco ili Le Orme, RPI je postao posebna kategorija među ljubiteljima malo složenije muzike. A već od početka osamdesetih, počelo je kopanje po katalozima italijanskih diskografskih kuća iz kojih su se pojavljivali mnogi interesantni izvođači za koje, inače, ne bismo nikada ni čuli.

Jedan od tih “kostura sa tavana” je i grupa Maxophone.

Nastavite sa čitanjem… “Mesec i zec”

Još se nisam probudio

…a i zašto bih.

Znate li za onaj osećaj kad vam je sve jasno – ili vi barem mislite da je to tako – i kad verujete da biste u nekoliko reči mogli da objasnite nešto što na vas ostavlja utisak, ali kad pokušate, ostanete bez pravih reči? I naročito: jeste li ikad bili u takvoj neprilici kada je reč o nekom pesmičuljku koji vam se prilepio za srce?

Takvi ishodi uticaja dobre muzike na čoveku se mogu podvesti pod ono što ja upravo istražujem u eksperimentu radnog naslova “zbunologija”. Današnji primer je izuzetno vredan.

Ej, bre…

Nastavite sa čitanjem… “Još se nisam probudio”

Bluegrass “Glas”

U nekom od ranijih tekstova napisao sam da bluegrass kao muzički žanr u poslednjih par decenija doživljava renesansu. Ako nas redovno čitate, primetili ste da s vremena na vreme uletimo među izvođače bluegrassa koji su već postali velike zvezde. Sve to činimo u nameri da vam približimo ovu vrstu muzike, koja je u suštini jednostavna, ali traži da je izvode iskusni svirači. Kod njih nema fulanja: svaka i najmanja graška može da se čuje.

O tome kako je, recimo, ugodno gledati u Alison Krauss dok peva ili svira da ne raspravljamo. In love

Nastavite sa čitanjem… “Bluegrass “Glas””

Ono kad te pesma ubije k’o zeca

Now we’re alone and I am singing my song for you

Kada smo prvi put slušali ovu pesmu na Suštini pasijansa, tom prilikom u živoj izvedbi njenog autora, napisao sam veoma kratki prilog. Jer, čak ni posle dugog niza godina, koliko neizmerno volim “A Song for You“, nisam bio u stanju da kažem išta suvislo. Što bi ono rekli: zbunologija, napredni nivo. Ovog puta idemo dalje: poslediplomske studije.

Oh.

Nastavite sa čitanjem… “Ono kad te pesma ubije k’o zeca”