Kada su Talking Heads u pitanju, odmah da izjavim da sam pristrasan, možda i viÅ¡e nego Å¡to treba. Pojavili su se u trenutku kada sam sazrevao na sve moguće naÄine i vrlo brzo smo naÅ¡li zajedniÄki jezik. Na poÄetku, priznajem, iritiralo me je nervozno pevanje Davida Byrnea i sklonost ka intelektualizmu koja me je onemogućavala da ukapiram o Äemu sve peva, ali se živ Äovek na sve navikne. U par godina njihova priÄa je postala vrlo ozbiljna tako da bih albume Fear of Music (1979) i Remain in Light (1980) glatko stavio meÄ‘u najomiljenije. Pride, imao sam priliku da ih gledam uživo u vreme promovisanja potonjeg, pa se subjektivni utisak samo pojaÄao – na sceni su bili fantastiÄni i taj koncert sigurno spada meÄ‘u pet najboljih na kojima sam bio.
Normalno je da sam patio u trenutku kada su prestali sa radom.