Plima koja leči

Black Americana? Pa, nije nemoguće.

Moderna bajka izgleda otprilike ovako: Tanya Blount je od malena bila nadarena pevačica, uspela je čak da snimi i album još 1994. godine, ali se ništa bitnije u njenoj karijeri nije dešavalo. Takvih poput nje u Americi ima koliko hoćeš. Michael Trotter je bio profesionalni vojnik koji je završio u Iraku šireći demokratiju, gde je otkrio svoj dar za pisanje pesama. Ovo dvoje su se slučajno sreli na nekoj svirci, razmenili su telefonske brojeve i, mic po mic, planula je ljubav. Normalno, počeli su zajednički da nastupaju, privenčali se i…

I imali su sreće.

Nastavite sa čitanjem… “Plima koja leči”

Годишњи од три дана 2.4

пола воде сипали у трећу чашу, па онда на то пола вина, па воду из треће чаше опет преко друге половине вина

Пошто смо основну стазу већ једном прешли, почињем да примећујем ситнице. Шта сам оно спомињао од архитектонских праваца… а, да, балкански арт деко. Обично се одликује мањком ограда на терасама ради непосредног додира са природом. Овде, међутим, налазим праву заврзламу од противречности.

Овде је стара кућа са фасадом добила додатак у виду спрата без фасаде. Спрат има терасе од голог бетона али је зато ограда никлована.

Покушавајући да нађемо краћи пут до оног прасета, кренемо низ сокаче и стигнемо (кинеској) робној кући иза леђа.

Не знамо која нас је скулптура више ганула, наслагане кутије или постројено камење. Или би се то звало инсталације? Ипак нечем и служе.

Дирљива је неприкривена брига за термоизолацију: одмах се види да је дозидани део изолован, нема лажи, нема преваре. И не мора да изгледа, ово су леђа зграде, његово је да изолује. Ту негде смо успели и да прођемо и стигнемо куд смо наумили. Бар нисмо нашли ћорсокак.

Nastavite sa čitanjem… “Годишњи од три дана 2.4”