Već neko vreme novine/tisak/mediji su puni priÄa o ljudima sa Balkana koji su odluÄili da svoju životnu sreću potraže na nekom drugom mestu. Iako nas politiÄari svakodnevno ubeÄ‘uju da je oporavak privrede/gospodarstva vidljiv, bojim se da nas pogled na uglavnom prazne novÄanike svakodnevno demantuje. Dinara, denara, kuna, evra… sve je manje u naÅ¡im džepovima, a Å¡anse da se neÅ¡to u dogledno vreme promeni su minorne. Većini balkanske populacije ostaje jedino da sanjari o tome da bi negde drugde bilo bolje. Ako već nije negde utekla…
No, nije ovakva situacija neÅ¡to Å¡to se samo nama deÅ¡ava. Kada se rodiÅ¡ na Gibraltaru, neminovno je da se osećaÅ¡ kao podeljena liÄnost. S jedne strane si žitelj Ujedinjenog kraljevstva koji živi u Mediteranu i nema mnogo veze sa onima na Ostrvu, a sa druge pomalo i Å panac, jer oni su ti prve komÅ¡ije. Å anse za neki veći uspeh u životu su su gotovo nikakve.
Ako nisi Albert Hammond.
Nastavite sa čitanjem… “U Južnoj Kaliforniji nikada ne pada kiÅ¡a”