Једна од пре: фасада на раздељак

Та пицерија је скоро 2км одавде, дакле достава, нема друге.

Није ово ништа страшно, има таквих кућа у свакој улици. Деца наследе кућу па је поделе, или браћа сазидају па различито уређују своје делове. Кад се заломи оваква неприлика, да немају посебне улазе, и то се некако среди. Осим кад не иде.

Јер, шта да се ради, строги центар и нема се одакле да се буше посебни улази, нема другог прилаза осим овог са улице. Нејасно је само зашто су направили оваква врата, ширине укупно метар а двокрилна. То чак није ни бајаги одвојен улаз, то је незграпно и незгодно. Ко зна шта има са унутрашње стране и зашто је морало баш овако.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: фасада на раздељак”

Једна од пре: под кровом

схватио сам да морам брзо да иштрикам серију док јутарње сунце бије овако

Наравно да сам заборавио коју сам оно фотку мислио да надовежем да би ова серија као имала неки смишљен ток, потку, нит, ма фил руж… јок бре, морао сам да завирим у онај егзибиционистички фолдер (ака фасциклу, девојачко директориј) и ево кеца на једанаест (мада још нема ни десет док ово пишем).

Како рекох прошли пут, кров треба радити тако да за живота не мора да се дира. Десило се, пак, стицајем околности, да смо га радили у младости, како се већ могло, а после је испало да то није доста.

Тако, по оној програмерској, никад нема времена да се уради како треба, али увек има времена да се уради двапут…

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: под кровом”