U pustinji nema mnogo da se bira

“Vidimo se u pola dva kod bureta!”

Ovo digitalno sećanje je jedno od najblesavijih.

Bure usred pustinje [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]

Pustinja između Crvenog mora i Nila, Egipat, avgust 2007.

A kakvo je sad ovo digitalno sećanje, pobogu?

Krenemo mi tako iz Hurgade na vožnju od nekih 40-50 km do beduinskog sela, od Äega je oko dve trećine vožnje kroz pustinju. U neka doba, proglaÅ¡ena je pauza, Äekamo da se sastave dve ili tri grupe: tobože ne vole Beduini da im se dolazi jedan po jedan. A mesto okupljanja grupe…

E sad, bilo bi lepo da sam tad imao neku 360° kameru, jer biste tek tako videli da se tamo sem ovog bureta sa smećem i parkiranih džipova (i nas, putnika) s kraja na kraj horizonta ne vidi niÅ¡ta drugo do sprženog peska pod nama i sprženog neba nad nama. Drugim reÄima, ovo Å¡to vidite je jedini raspoloživi orijentir. Kako se vozaÄi džipova dogovaraju, da mi je znati… “U pola dva kod bureta”?…

Kad smo se najzad sakupili, beÅ¡e na kraju možda i desetak džipova, nastavili smo putovanje do jedne peÅ¡Äane dine. BeÅ¡e zamiÅ¡ljeno da malo osetimo kako je to gaziti po pustinjskom pesku, pa su nas istovarili sa jedne strane brda, a saÄekali na s na drugoj, gde su prevezli džipove. Blesavo iskustvo: Å¡ta mi vredi doživljaj kad sunce nije pržilo onako kako to stereotip nalaže, kad sam imao dovoljno vode u rancu i, najzad, kad sam znao da “pakao pustinje” neće trajati duže od petnaestak minuta…

Preko dine [KLIKI ZA VEĆU SLIKU]
Nije Arakis, ali jeste dina (obiÄna, a ne ona Dina). Nisam pitao za crve, a oni nisu niÅ¡ta upozoravali. Uzgred: domoroci pustinju izmeÄ‘u Nila i Crvenog mora nikada ne zovu imenom “Sahara”. Sahara je “samo” ono od Nila do Atlantika i od Sredozemnog mora do savane.
Å ta je posle bilo, predmet je druge priÄe.

U sećanju ostade joÅ¡ jedna mentalna beleÅ¡ka, a nemam digitalnu: u povratku iz beduinskog sela, zastali smo opet negde na pola puta izmeÄ‘u beduinskog sela i magistralnog puta koji vodi morskom obalom. BeÅ¡e već mrkla noć, a okupiÅ¡e nas oko malog teleskopa koji je jedan od vodiÄa doneo. Nisam se gurao oko teleskopa, ali kada je i poslednji džip iskljuÄio farove, najzad sam obratio pažnju na nebo nad sobom. Bio sam u prilici da golim oÄima vidim viÅ¡e zvezda (beÅ¡e to u jednom zabaÄenom selu na Murtenici, tamo nije bilo džipova da podignu praÅ¡inu visoko u vazduh), ali pamtim da sam te noći prepoznao titranje zvezda koje je nastajalo zbog meÅ¡anja vazduha razliÄitih temperatura. Ne znam ni da li bih i danas imao Å¡ansu (i vremena) da tamo napravim neki Äestit noćni snimak, ali ostade ideja da bi to kad-tad svakako trebalo da pokuÅ¡am. Odavno raspolažem opremom za gerilsku dugu ekspoziciju, pa zaÅ¡to da ne…

(002)