Pa dobro… Ako je ovladalo sivilo, sve sa maglom u tri popodne, onda mogu i ja da uzvratim istom merom.
Ima jedna tema koja me jako žulja i intrigira. Da bi stvar bila gora (po mene), neki moji znanci, majstori od objektiva, svi redom su objavili serije fotki u tom maniru, kao da su se dogovorili da mene provociraju. Neka, neka, braćo draga! Bliži se dan D, krenuću i ja u obećanu akciju. Elem, obećao sam sebi da će moja prva prvcata organizovana sesija sa DSLR aparatom u rukama biti serija monohromatskih fotografija sa ulice.
Elem, monohromatska fotografija – iliti ono što prilično neispravno nazivamo “crno-bela fotografija”° (fotke su uglavnom u raznim sivim tonovima, a crno-belo je nešto drugo). A danas – još i magla u po bela dana. Zato je fotka koju sam načinio po prirodi ispirana od boja. Rezultat je sledeći:
Da baš ne reklamiram verziju u boji – tek pored prave monohromatske se vidi da tamo uopšte ima neke boje. A ona nije nimalo privlačna. Ovo se pokazalo kao jedino rešenje za scenu. Mišn akomplišd. 
________
° Kao što znaju svi koji su ikad proveli popodne ili noć u fotolaboratoriji, reč je o nadmoćnom izrazu u oblasti fotografije. Da, jeste: živimo u svetu boje (osim ovog sivila napolju koje je odavno dosadilo i bogu i đavolu). ali, naše oči i dalje bolje reaguju na svetlost nego na boje; stvar evolucije; žrtvovali smo taman toliko retina za svetlo da bismo bolje prepoznavali boje, na uštrb noćnog vida koji smo nekad imali, da ne pokvarimo stomak jedući plodove nakon što smo sišli sa drveta. Ali, rezolucija oka za svetlo nam je mnogo jača od rezolucije za boje i zato ponekad “neobjašnjivo” bolje reagujemo na monohromatske nego na kolorne fotografije. Zapravo, reagujemo na naglašenu dinamiku.