SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
Tko leti – vrijedi!
Laza je obožavao papirne avione koje bi pravio Munja. Vrlo dobro su znali ko je od njih dvojce stariji, a ko pravi bolje papirne avione. Jednokrilci, slajderi, kondori,… Munji je jedno vreme imponovalo da ga brat posmatra kao aeroinženjera-idola ili makar kao idola, ali je to ubrzo poÄelo da ga smara. Munja je hteo mnogo viÅ¡e. Munja je hteo da bude kreator aviona. Ali pre toga…
Danas je 155 godina od roÄ‘enja znamenitog nemaÄkog fiziÄara i Google je u to ime objavio prikladni animirani gif koji služi kao doodle.
Heinrich Rudolf Hertz je roÄ‘en 22. februara 1857. u Hamburgu. Živeo je kratko, nepunih 37 godina (umro je 1. januara 1894), ali je uÅ¡ao u panteon besmrtnika nauke kao onaj koji je eksperimentalno dokazao postojanje elektromagnetnih talasa. UÄinio je to tako Å¡to je konstruisao ureÄ‘aje koji odaÅ¡iljaju, odnosno primaju te talase radio-zraÄenja.
Imao je Herc joÅ¡ zasluga u eksperimentalnoj fizici. Nema smisla da ih prepriÄavam: naći ćete sve diljem Veba. Samo kliknite gore na priloženi doodle.
Ako vam nije već jasno koliki prostor pragmatiÄnog delovanja je otvoren radom Hajnriha Herca, ja to svakako neću moći da vam objasnim na ovom mestu (ili na bilo kom drugom – nije to moj posao). Tek, ostaje zabeleženo da je prezime ovog nauÄnika koincidentno bilo jednako kao i jedinica za frekv… A? Å ta?… Uh… Tek, ostaje za istoriju: jedinica za oscilaciju (frekvenciju) dobila je ime Herc (Hz) po ovom vizionaru.
Dosadilo mi je da se sa tobom prepirem!
– * –
MatematiÄar (izvadivÅ¡i iz glave kuglu):
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Andrej SemjonoviÄ:
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
MatematiÄar:
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Andrej SemjonoviÄ:
Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.
Nastavite sa čitanjem… “SluÄajevi (13): MatematiÄar i Andrej SemjonoviÄ”
Moderna vremena nikad nisu bila romantiÄnija nego neposredno posle Drugog svetskog rata.
Arhetipovi su tada bili uobiÄajeni; na primer, robotova usta su morala da se pomeraju iako to nema nikakvog smisla. Na stranu trapavi pokreti – jadni glumac u tom plehanom kredencu mora da je poludeo od vrućine.
Moderna vremena… Ko je mogao da pretpostavi da će se navike koje su tad otpoÄele pretvoriti u najgore moguće nasleÄ‘e – potroÅ¡aÄko druÅ¡tvo koje je izgubilo svaki kriterijum kvaliteta življenja.