Tag: saradnici

Drumska putarina kao metod zavaravanja

Za potrebe ove priÄe Jen joÅ¡ uvek nije prodao svoj automobil sa SUS-motorom. Ili možda jeste…

– Ne bi trebalo da imate tako natmuren izraz lica, Jene Von HasankkÃ¥t de fon d’Addarioriönshaftensone. Ovaj identitet Vam je odliÄan. Bićete ovde skriveni od znatiželjnih pogleda i niko neće znati da ste “naÅ¡ Äovek”. I znam da sam Vam ovo rekao sto puta, ali i posle suÄ‘enja Vam spremamo novi identitet, tako da ćete biti u potpunosti bezbedni.

umorni TurÄin izazv'o sudar“Tjah”, “kahm”, “m-h-m” i sliÄni zvuÄni izrazi izlaze iz usta Jena Von HasankkÃ¥t de fon d’Addarioriönshaftensona sve vreme ÄuraÄ‘evog monologa.

– Evo, Äak i ja koji znam da smo Vas ovde lepo smestili, imao sam problem da naÄ‘em VaÅ¡u kabinu. Ne znam da li ste primetili da sam bio u onoj kabini do VaÅ¡e, ubeÄ‘en da ste to Vi, prosto zadivljen kamuflažom koju smo Vam pripremili i prilagodili. Ne, ne, neće to Äoveku biti sumnjivo Å¡to sam ga oslovio sa Von HasankkÃ¥t de fon d’Addarioriönshaftenson, nemajte takvih bojazni, pa nisam ja blesav.

Nastavite sa čitanjem… “Drumska putarina kao metod zavaravanja”

Nožni virtuoz

mladi lavoviE, deÄko, joÅ¡ držiÅ¡ onaj servis? Kako…? Pa, mislim servis, Å¡ta je, bogotac? To, da, hemijsko Äišćenje, držiÅ¡ to joÅ¡ uvek? Treba da operem neÅ¡to zeleno preko tebe. Mis’im, kapiraÅ¡. A ne zovem te zbog toga, to ću posle da te zovem, kad mi jave ovi koliko ima kila, nego te zovem zbog onog malog Å¡to si ga pominjao u Äetvrtak. Onog klinca, talenat pravi. Sad sam razgovarao sa mojima i tu možemo da mu sredimo da preÄ‘e kod nas da igra.

Ma znam da je klinac… Kol’ko? Pa, dobro, srećan mu roÄ‘endan za mesec dana. Ha-ha! Tu onda potpiÅ¡emo neki ugovor na nekog njegovog. Mojne mama-tata, je l’ ima burazera starijeg? Nije to problem, to smo već radili.

A to Å¡to se nećka, pa prospij mu neku priÄu. Oće Zvezdu? Oće Liga Å¡ampiona? Složi mu ono kao Nejmar, Ronaldo, Mesi, tresi. Ma to prolazi kod dece samo tako. DaÅ¡ mu neki dres, ono kao original. Prolazi to i kod nas, pa kako neće kod njih. To će i ćale da mu se primi. Ćale, da, ćale. Otac, bre.

Ma, Å¡ta keva? Ko nju Å¡ta pita? Kupi joj neki frižider, ili onu sudo-maÅ¡inu. Nemoj oba, bre, se navadi posle. Iskenjaj, bre, tu priÄu da staramajka ne umara ruke. I obećaj joÅ¡ viÅ¡e kad mali zaradi. Ono kao bolja gajba, ili da se ta sredi. E, da, ćaletu prospeÅ¡ priÄu i za kola, znaÅ¡ i sam. Ćaletu, da, ćaletu. Ocu, bre.

Å ’a…? Nemoj da mi kenjaÅ¡. Zaljubio… Mali bi da prca, a? A je l’ prco? Å ta je Äek’o do sada? Kako, bre, mali? A ona nevina k’o majka devet Jugovića, ha-ha! Ma, nebitno. I Å¡ta sad kao neće se odvaja od ribe, a ona neće da ide s njim. I ne treba, zabole me za nju. Je l’ mali stvarno talenat to Å¡to priÄaÅ¡ pika levom, desnom, glavom? To znaÅ¡ i sam kako se radi. Fotkaj nju s nekim drugim da se vata na klupi, u parku, gdegod, al’ kao snimljeno mobilnim, ono uspravno. Briga me, namontiraj da tako izgleda. I onda poÅ¡aljeÅ¡ klincu to je bar jasno, i ovaj dolazi kod nas. Ti k’o da nisi gled’o filmove. To će sve razjebemo k’o Džeki lanac. E, imam drugu liniju. Zovem te posle za ono pranje…

OÅ¡tar pogled u svet

Jednih smo se otarasili, ali dođoše drugi!

iskrivljen pogled– A kad mogu da uradim ono Å¡to si ti uradio, pa sad viÅ¡e ne nosiÅ¡ naoÄare? – povika prestolonaslednik. Eeeeee, mislim se, i u sebi opsovah Å¡ta smo se jednih naoÄara otarasili, a druge smo zaradili.

NajmlaÄ‘i Älan naÅ¡e porodice “vuÄe” slabovidost joÅ¡ od treće-Äetvrte godine. Od deÄijeg oÄnog lekara smo dobili informaciju da je u njegovom uzrastu taj oblik slabovidosti i oÄekivan, jer oko ne raste istim tempom kao glava i ostatak tela, pa se dioptrija stabilizuje tek oko sedme godine života. Ali da ipak dolazimo na kontrole jednom godiÅ¡nje.

To “jednom godiÅ¡nje” kod državnog lekara nikad ne možeÅ¡ da planiraÅ¡, jer je ili na bolovanju, ili na odmoru, ili na drugom bolovanju, a zamene nema. Tako smo na jednom od zakazanih (ali neodržanih) jednogodiÅ¡njih termina za pregled saznali da doktorka “nije doÄekala penziju”. Kakav eufemizam. Zamenu nisu naÅ¡li ni dok je bila “meÄ‘u nama”, a kad će naći to niko ne zna.

I tako smo bili osuÄ‘eni na privatne oÄne lekare. OÄnih ordinacija po gradu koliko ti duÅ¡a (ne) iÅ¡te, ali specijalista za deÄiju oftalmologiju je malo. Malo li je dece, Å¡ta li? NaÄ‘emo jednog u BorÄi, ali već sledeće godine – penzija. Dobro je, ne Å¡irimo virus.

Nastavite sa čitanjem… “OÅ¡tar pogled u svet”

Blesak ugašene zvezde

“Svojom inteligencijom, voljom, marljivošću te na kraju uživljavanjem u bit stvari uÅ¡ao u beskonaÄni prostor, dirnuo ga genijâ€

Antonija TkalÄić‑KoÅ¡Äević,
koleginica i intimna prijateljica Save Šumanovića

Kritika me je metnula u red prvih slikara sveta i ja sam bio okružen dosta velikom ljubaznošću i pažnjomSmatrate sebe obaveÅ¡tenim graÄ‘aninom, živite u uverenju da volite svoju zemlju i poznajete istoriju, umetnost i kulturu… Verujem da je tako, ali Å¡um koji proizvodi nezrelo druÅ¡tvo i oni koji ga vode, nedostatak valjanih uzusa i poplava neukusa ometaju vas.

Ometale su i Savu Å umanovića, Äijim delom volimo da se podiÄimo pred strancima ili uz uzdah sklapamo ruke pred njegovim platnima. Ovde ćemo se, na 120. godiÅ¡njicu Å umanovićevog roÄ‘enja, podsetiti na umetniÄko blago koje su nam njegov genij i njegova brižna, nesrećna majka, ostavili.

Nastavite sa čitanjem… “Blesak ugaÅ¡ene zvezde”

DoÅ¡lo doba…

da se zamisli, ali i da ćutiBar dve teme za razmišljanje…

“Mama, ‘oću neÅ¡to da ti kažem, a da bude tajna.â€

“’Ajde, reci. I ne moraÅ¡ da Å¡apućeÅ¡, ionako smo sami kući.â€

“Dobro, ali da ne kažeÅ¡ tati. To treba da bude samo naÅ¡a tajna.â€

“Važi. Reci mi slobodno.â€

Nastavite sa čitanjem… “DoÅ¡lo doba…”

Pozdrav osmom Samuraju Skoja

Dobri naš narode,

Ove trivijalne veÄeri, na SuÅ¡tini pasijansa se deÅ¡ava jedna sasvim netrivijalna stvar: predstavljamo vam novog Älana naÅ¡e male autorske družine, osmog po redu prikljuÄenja.

ÄorÄ‘e Grujić AKA dJOLE Corto ume i sam da se predstavi:

Nastavite sa čitanjem… “Pozdrav osmom Samuraju Skoja”

Nikolica s prikolicom

Zamisli. Razmisli.

Å¡kola bez nasiljaZamisli deÄaka od sedam godina. Daj mu neko ime, za ovu priÄu nebitno, ali ipak ga nekako moraÅ¡ oslovljavati. Samo ga nemoj razbiti, je l’. Neka to bude Nikola, ali može biti bilo koje drugo.

I tog deÄaka zamisli kao nestrpljivog, jer takva je priroda Homo Sapinesa. Nestrpljivog toliko da ne može da Äeka drugi, treći,… razred. Nestrpljivog toliko da ne može da Äeka drugu, treću,… nedelju. Ali spremnog da pokaže ko je glavni u patriharhalnom druÅ¡tvu, pa već prve nedelje prvog razreda izabere dve devojÄice iz odeljenja koje će naterati da se skinu.

Nastavite sa čitanjem… “Nikolica s prikolicom”

Beśede o Lelejskoj gori (II)

 Povodom stogodiÅ¡njice roÄ‘enja Mihaila Lalića na Fakultetu za crnogorski jezik na Cetinju predavanje “BeÅ›ede o Lelejskoj gori” održao je dr Vukota Babović. Prenosimo ga u dva dela.

Izjava o Äestitosti

Ove zabiljeÅ¡ke su nastale kao potreba da iznesem svoja ÄitalaÄka uvjerenja o Mihailu Laliću, crnogorskom piscu. Prvi sud koji mi je odavno u pameti glasio je: evo Äestitog siroÄeta iz TrepÄe koje je obogatilo naÅ¡u kulturu – pa neka tako i ostane.

ProÄitao sam njegove romane, a joÅ¡ jednom Lelejsku goru, i svjedoÄim o piÅ¡Äevoj nadarenosti, modernosti, pismenosti i obrazovanju. Skromnost ovog svjedoÄenja, a ona postoji kao izraz poÅ¡tovanja piÅ¡Äevog lika, ne može osporiti ove epitete, možda može dijelom zamagliti njihova stvarna protezanja.

Nastavite sa čitanjem… “BeÅ›ede o Lelejskoj gori (II)”

Beśede o Lelejskoj gori (I)

Povodom stogodiÅ¡njice roÄ‘enja Mihaila Lalića na Fakultetu za crnogorski jezik na Cetinju predavanje “BeÅ›ede o Lelejskoj gori” održao je dr Vukota Babović. Prenosimo ga u dva dela.

Izjava o Äestitosti

Ove zabiljeÅ¡ke su nastale kao potreba da iznesem svoja ÄitalaÄka uvjerenja o Mihailu Laliću, crnogorskom piscu. Prvi sud koji mi je odavno u pameti glasio je: evo Äestitog siroÄeta iz TrepÄe koje je obogatilo naÅ¡u kulturu – pa neka tako i ostane. ProÄitao sam njegove romane, a joÅ¡ jednom Lelejsku goru i svjedoÄim o piÅ¡Äevoj nadarenosti, modernosti, pismenosti i obrazovanju. Skromnost ovog svjedoÄenja, a ona postoji kao izraz poÅ¡tovanja piÅ¡Äevog lika, ne može osporiti ove epitete, možda može dijelom zamagliti njihova stvarna protezanja.

Crna Gora

Nastavite sa čitanjem… “BeÅ›ede o Lelejskoj gori (I)”

aplauz

jedini naÄin da se odistinski hvalim kako imam lepe unuke jeste da ih nagovorim da se proÅ¡etaju sa mnom. slike su odavno podložne montaži i viÅ¡e mi niko ne veruje kad se hvalim foto-sadržajem mobilnog telefona (slike po novÄanicima su demode Äak i za nas matore; u stvari i novÄanici su demode).

ali joÅ¡ uvek samo najmlaÄ‘a pristaje da sa dedom proÅ¡eta beÄićkom plažom i to pod uslovom da je ubedim da ću stvarno da joj kupim onu “prelepu narukvicu od morskih Å¡koljki†i sladoled sa pet kugli.

Nastavite sa čitanjem… “aplauz”