Ne želim da se ovo pisanje pretvori u patetiku, ali moram da vas upozorim da ovo pisanje zapoÄinjem a da nemam reÅ¡enje. To je priliÄno benasta stvar, jer ja nemam obiÄaj da zapoÄinjem pravo pisanje dok tekst nije zgotovljen u glavi.
Dugo sam kuvao ovu nameru: sad su već godine posredi. Najzad sam shvatio da se preda mnom nalazi neÅ¡to toliko veliko da moje reÄi tu ne mogu da pomognu. Neka zato stihovi govore sami o sebi, a Å¡ta ćete vi od svega toga Äuti, videti, zamisliti ili spoznati, neka vam bude na volju, na duÅ¡u, na Äast.
Meni na suze.
Smatrate sebe obaveÅ¡tenim graÄ‘aninom, živite u uverenju da volite svoju zemlju i poznajete istoriju, umetnost i kulturu… Verujem da je tako, ali Å¡um koji proizvodi nezrelo druÅ¡tvo i oni koji ga vode, nedostatak valjanih uzusa i poplava neukusa ometaju vas.