SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
Pretvaranje ideje u svetlo, liniju, boju, oblik, odnose u ravni i prostoru
Umetnik Bašir Sultani crta solju. Za njega sam saznao pre dan-dva, kada je neko iz mog spoljnog G+ kruga postavio ovaj zanimljivi video zapis.
Posebno skrećem pažnju na karakteristiÄni potez na kraju snimka. Da biste ga bolje razumeli, gledajte redom.
(Tnx Ivan via G+)
Danas je 113 godina od rođenja jednog od najslavnijih vajara moderne umetnosti. U to ime, Google je postavio prikladni animirani doodle.
Alexander Calder je bio najpoznatiji po svojim pokretnim ili kinetiÄkim skulpturama: reÄ je o svojevrsnim trajnim instalacijama, najÄešće oblikovanim po obrascima apstraktne umetnosti. Te skulpture slobodnim pokretima Äine složenu igru kombinacija, dajući delu svojevrsnu životnost u prostoru u kom funkcioniÅ¡e.
Nekoliko poznatih radova ovog umetnika možete videti u glaeriji Älanka na Vikipediji, a za viÅ¡e – surfujte onako kako vas doodle link upućuje na srpskom ili na engleskom.
(Via)
Ne, nije reÄ o kultnoj knjizi Billa Brysona (koju, grrrr, joÅ¡ uvek nisam ni video, a kamoli proÄitao), Äiji taÄni naziv je “A Short History of Nearly Everything“, nego o video klipu koji sadrži animaciju pod naslovom “A Brief History of Pretty Much Everything“. Pogledajte.
Rađena po sistemu flipbook (teško prevodivo, misli se na brzo listanje), ova animacija je rezultat oko 2100 crteža, za koje autor veli da mu je trebalo oko tri nedelje da ih zgotovi.
Svaka Äast zamlati!
Postoje neka veoma posebna mesta na svetu koja valja videti. Nažalost, na nekima od tih mesta ne možete se zadržati dovoljno dugo. Bar ne ako proÄ‘ete onako kako sam ja proÅ¡ao…
ProÅ¡le godine sam video neku TV reklamu; nisam upamtio agenciju koja se reklamira, ali beÅ¡e ova slika: neki deÄko goni ovce drumom izlazeći polako iz kadra; diže se praÅ¡ina za njima, a poruka glasi neÅ¡to otprilike “želite li da vas ovako tretiraju na turistiÄkom putovanju?”. Valjda se reklamirala neka agencija koja aranžira turistiÄke ture za grupe od najviÅ¡e osmoro putnika, Å¡to je već neÅ¡to ozbiljnije. Svet zna za tu kategoriju; eto, doÅ¡lo i u naÅ¡e krajeve.
E, vala baÅ¡: u nekoliko navrata sam doživeo neprijatna iskustva na turistiÄkim putovanjima. Ama, Äuj mene, “u nekoliko navrata”: izuzev agencije “Karpati” i fantastiÄno ugodnog, ama meraklijski laganog putovanja sa njima na Drakula turi po Rumuniji pre neku godinu, na svim turistiÄkim putovanjima i izletima sam se osećao baÅ¡ kao ovca.
Najgore je bilo u Vatikanu, krajem decembra proÅ¡le godine. Da preskoÄim detalje: svelo se na to da stado od 70 turista neprekidno trÄi za vodiÄem koji je rutinski deklamovao svoje. BeÅ¡e slaba vajda od radio-prijemnika, jer se Äesto deÅ¡avalo da vodiÄ priÄa jedno, a ja tri prostorije iza; Äesto sam i gubio signal, jer Äim bih zastao da vidim bilo Å¡ta, izgubio bih grupu. A potpuni pad beÅ¡e protrÄavanje kroz Sikstinsku kapelu. Od gužve koja se tamo zadesila, drugaÄije nije moglo. To mesto beÅ¡e jedan od tri razloga za naÅ¡ put u Rim, a proveli smo unutra možda pet ili Å¡est minuta. A ako znate iÅ¡ta o Sikstinskoj kapeli, znate i to da ni Å¡est dana nije dovoljno. Dobro de, ne bih oÄekivao niÅ¡ta spektakularno, ali sa pola sata do sat vremena bih bio zadovoljen; možda Äak i zadovoljan.
Zamislite tehnologiju koja se koristi za Google Maps Street View u kombinaciji sa najkvalitetnijim mogućim fotografijama odabranih objekata. Sad tu zamisao smestite u neke od najÄuvenijih galerija na svetu. Rezultat je takav da zastaje dah.
Ne znam koliko bi Äovek trebalo da bude tvrd na srcu i pameti, pa da ostane imun na izvedbu inicijative Art Project. Za to sam saznao tek pre nekoliko dana, nakon Å¡to mi je prijatelj skrenuo pažnju. Već prvi “letimiÄni” pogled na sajt mi je oduzeo dva dragocena sata, i to sam se doslovno silom naterao da prekinem pregled, jer sam imao druge obaveze.
ReÄ je o inicijativi koju je Google sproveo sa (zasad) Å¡esnaest Äuvenih galerija. Kada izaberete galeriju iz prostog menija, naći ćete se u virtuelnom prostoru i moći ćete da Å¡etate njime. Prava pikanterija poÄinje ako vidite znak plus pored slike ili ako odaberete neku od slika sa posebnog menija pored odabrane galerije: prelazite u režim detaljnog pregleda slike u potpuno vernom prikazu boja. A koliko je detaljno, pokazaću vam na jednom primeru. Elem, znate li sa koje je slike uzet ovaj detalj?
Ne, ne bih znao ni ja (usput, ovo nije najveći zum!)… Ali, oÄigledno je: vide se svi detalji koje je ostavila Äetkica na platnu. Obratite pažnju i na teksturu tkanine koja probija.
Danas je 226 godina od roÄ‘enja velikog ornitologa, pa je objavljen novi Google doodle u tu Äast.
Džon Džejms Odubon (John James Audubon) je imao pomalo surov, ali veoma efikasan naÄin da crta ptice koje je prouÄavao, a beležio je sve redom duž ameriÄkog kontinenta. Naime, imao je obiÄaj da ubije pticu, a zatim da je uz pomoć žica namesti tako da maksimalno izgleda kao da je ptica u nekom pokretu u svom prirodnom okruženju. Takav pristup je bio nov u to vreme, u prvoj polovini 19. veka. Njegov uticaj na razvoj biologije i, posebno, ornitologije, nauke o pticama, nemerljiv je. Usput, smatra se da Odubonovi crteži ptica imaju i nesporno visoku umetniÄku vrednost.
U pretrazi koju danas nudi Google, posebno pogledajte zanimljivi Älanak u kome se govori o Odubonovoj originalnoj knjizi koja je u par navrata dostigla rekordne vrednosti na aukcijama.
(Via)
Liu Bolin je umetnik koji nastoji da se uklopi u neki prostor poput kameleona, u Äemu je toliko uspeÅ¡an da je ponekad nemoguće prepoznati ga na prvi pogled.
Serija projekata kineskog umetnika pod zajedniÄkim nazivom “Skrivanje u gradu” zapoÄela je nakon Å¡to je njegova kuća sruÅ¡ena u okviru priprema za Olimpijske igre 2008. Od tada, on ugraÄ‘uje sebe u svaku moguću pozadinu, Å¡ta god to bilo, Äineći sebe nevidljivim. Da bi postigao željeni efekat, Liu Bolin ponekad provodi i po deset sati u radu dok ne postigne željeni efekat koji na kraju dokumentuje fotografijom. VeÅ¡tina koju ulaže u taj rad je tolika da ponekad ni prolaznici koji proÄ‘u tik pored njega ne mogu da ga primete, osim ako se pomeri.
PolitiÄari su zakazali i zato mali ljudi Äine veliÄanstvene stvari u pokuÅ¡aju da svet uÄine boljim mestom. Ovaj ludi Francuz je dao svoj doprinos u takvom nastojanju. Pogledajte ovu prezentaciju sa ovogodiÅ¡nje TED konferencije, vredna je svake utroÅ¡ene sekunde. Odavno nisam doživeo jaÄu intelektualnu provokaciju od ove.
JR je tzv. uliÄni umetnik koji je donedavno bio potpuno anoniman. On je ekscentrik koji koristi umetniÄki iskaz kao najdirektniju provokaciju na mestima na koja većina nas ne bi smela ni da kroÄi.
Nakon Å¡to je odabran da primi nagradu za 2011.godinu na TED konferenciji, JR je uputio novu provokaciju – i to celom svetu. Nema potrebe da objaÅ¡njavam previÅ¡e: pogledajte ovu inspirativnu prezentaciju i saznajte o Äemu je reÄ.
Više informacija možete saznati i na portalu globalnog projekta Inside Out. Više iz perspektive konferencije TED saznajte ovde.
(Via)
Još jedan prilog sa starog bloga koji će uskoro biti zatvoren, a šteta da se baci. Neka se nađe u arhivi.
BaÅ¡ mi je drago Å¡to sam uspeo da uhvatim ovaj grafit, jer ga nema viÅ¡e – zid je ponovo okreÄen je pre dve ili tri godine, ne sećam se taÄno. Evo ga:
Ron Mueck je australijski vajar hiper-realista koji radi u Velikoj Britaniji. Njegova specijalnost su izrazito detaljne skulpture ljudskog tela, pri Äemu tu preciznost izaziva i grotesknim proporcijama…
ÄŒudan je, senzibilan i izazovan svet koji ovaj umetnik gradi. Izazovi koje postavlja pred posmatraÄa su ponekad groteskni, ponekad jezivi, a uvek provokativni i zahtevaju angažman do naprezanja. Nema skrupula, a izgleda da nema ni tabua: na jednoj postavci, Mueck je postavio metar dugaÄku skulpturu koja predstavlja njegovog mrtvog oca – golog i postavljenog tako da praktiÄno svi posetioci izložbe moraju da ga prekoraÄe.
Umetnici poput Rona Muecka nas podsećaju da umetnost nije meÄ‘u nama da bi bila lepa, jer težnju ka lepom objaÅ¡njava estetika, a besmisleno i povrÅ¡no zadovoljenje težnje ka lepom vodi u kiÄ. Možda bismo se bolje osećali kada bi te skulpture bile manje zastraÅ¡ujuće nego Å¡to su inaÄe: trudnica visoka tri metra, tek roÄ‘eno i joÅ¡ krvlju umazano dete dugo pet metara, debeli goli džin koji možda ne bi imao mesta da se ispravi iz ugla u kom sedi… Dve bakice visoke 70 cm koje ćućore pri susretu na ulici ispadoÅ¡e tek mali, benigni dodatak, takoreći stilska vežba… Dok ne obratite pažnju kakve poglede te skulpture upućuju.
ViÅ¡e radova možete videti i informacija proÄitati na mnogim veb stranicama. Guglajte ime ovog umetnika, a svakako ne zaobiÄ‘ite sledeće stranice:
(tnx Željko)